Da li će gorivo poskupeti zbog usklađivanja akciza od 1. maja?

Vlada Srbije je nedavno donela odluku da uskladi akcize sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2023. godini. Tako su dinarski iznosi akciza usklađeni na osnovu Zakona o akcizama s godišnjim indeksom potrošačkih cena i biće primenjivani od 1. maja.

Na osnovu toga, nova akciza za bezolovni benzin biće viša za 4,75 dinara, odnosno 5,70 dinara, kad se uračuna i PDV, koji će biti veći zbog veće akcize.

Akciza na dizel porašće 5,86 dinara, a akciza na TNG za 4,45 dinara, kada se uračuna porez.

Cene evro dizela i i benzina evro premijum BMB 95 Uredbom Vlade Srbije ograničene su do 27. jula 2024. godine, odnosno Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte je krajem januara ove godine produžena za još šest meseci i važi do 27. jula, piše Euronews Srbija.

Na osnovu te uredbe, nove cene goriva objavljuju se svakog petka i važe u narednih sedam dana.

Postavlja pitanje kako će se povećanje akciza odraziti na cenu goriva.

Koliko je izvesno poskupljenje?

Za počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojšu Atanackoviću odluka o usklađivanju akciza je došla u najgore vremene zato što je, dodaje, cena sirove nafte koja se posle na neki način prelije i u cene derivata na pumpama, u rastu tako da postoji opasnost da će doći i do 100 dolara po barelu.

On je rekao da sigurno predstoji poskupljenje od 1. maja, bez obzira na to kako će se ponašati tržište derivata.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da, ako je na snazi Uredba o ograničenju cene derivata nafte, u tom slučaju jedino ovaj višak od povećanja akciza može da se ostvari tako što će se neko odreći dela svog kolača – ili maloprodaja ili rafinerije.

„Ne vidim neki drugi način, ako cena ostane ista, a akciza se poveća, da se to ostvari. I uvek treba imati u vidu kada se poveća akciza da se poveća i zahvat PDV-a. Tako da onda to sve treba ugurati u ograničenu cenu. Tako da će to, sa ovakvim načinom, morati da plate maloprodavci, veleprodavci i rafinerije“, rekao je Stevanović.

Atanacković smatra da se svako povećanje akciza prelije na krajnjeg potrošača.

On je podsetio da su akcize povećane i u oktrobru prošle godine oko osam odsto, a da je ovo poslednje povećanje sa PDV-om oko šest dinara, približno kao i ono prošlog oktobra.

Atanacković navodi da bi po ovim podacima i s obzirom na to da je povećavana cena sirove nafte i akciza, bilo logično očekivati poskupljenje goriva na pumpama.

„Nož i pogača je u rukama vlade, mogu i ovako i onako“, rekao je Atanacković.

Stevanović kaže da Vlada Srbije ima svoj akcizni kalendar i da se akciza usklađuje sa stopom inflacije.

On je rekao da Vlada Srbije produžava važenje Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte i utvrđuje najvišu maloprodajnu cenu derivata nafte, a da nema nikakvog razloga da ona i dalje važi.

„Ali, ništa nije trajnije od privremene državne mere. Tako da u nekom momentu će morati od toga da odustane, jer nema nekog preteranog smisla. Ja bih rekao da je to u pitanju čista inercija“, naveo je Stevanović i dodao da su prestali razlozi za važenje te uredbe jer više nema nikakvih poremećaja na tržitu.

On ne vidi razlog zašto bi cena nafte išla naviše, osim inflacije koja je gura, ali kaže da je to već minimalno.

Kako se povećanje marži odrazilo na poslovanje

Vlada Srbije je 1. aprila izmenila Uredbu o ograničavanju cena derivata nafte i povećala maržu trgovcima na pumpama sa 13 na 16 dinara po litru evrodizela i benzina evropremijum BMB 95.

Ova zarada benzinskih pumpi uvećana je sa devet dinara na 13 dinara prošle godine.

Atanacković kaže da su vlasnici malih benzinskih stanica, njih oko 1.500, rekli da će da zatvore pumpe jer je, dodaje, nemoguće da se sa tom maržom bude rentabilan.

„Ona je bila 13 dinara, sad je 16 dinara, ali to je ipak donja granica izdrživosti malih benzinskih pumpi. S obzirom na to sada svi poljoprivrednici po nižoj ceni kupuju derivate u NIS-u, NIS-a nema u malim mestima, tako da kod malih benzinskih stanica u selima ljudi i ne dolaze na njihove pumpe, nego idu na NIS-ove koje im daju jeftiniji benzin“, rekao je Atanacković.

Cena dizela za poljoprivrednike je 179 dinara po litru samo na pumpama Naftne industrije Srbije, a oni imaju pravo na 100 litara po hektaru po toj subvencionisanoj ceni i to za površine upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava na dan 1. april 2024. godine.

Atanacković je rekao da su oni koji se bave prometom goriva uvek u neizvesnosti da li će odluka o ceni goriva koja se objavljuje petkom biti na njihovu korist ili štetu.

„Ne znamo ni odakle je ta cena, kako oni smisle da treba da bude toliko, a ne ovoliko“, kaže Atanacković navodeći da je u Srbiji gorivo skuplje nego u okruženju.