Da li će Narodna banka Srbije prekinuti tromesečnu pauzu u zatezanju monetarne politike?

Evropska centralna banka zaustavila je seriju povećanja referentne kamatne stope u oktobru, dok je američki Fed prošle nedelje objavio da drugi put zaredom zadržava ključnu kamatu na istom nivou kao i u septembru. Danas (četvrtak) će biti poznata i odluka Narodne banke Srbije, koja već tri meseca drži nogu na kočnici.

Uoči sednice Izvršnog odbora NBS, ministar finansija Siniša Mali objavio je da je fleš procena Republičkog zavoda za statistiku pokazala da je inflacija u oktobru bila na 8,5 odsto, pa se postavlja pitanje – da li je to signal da je inflacija savladana i da centralna banka neće povećavati referentnu kamatu?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Biznis.rs skreće pažnju na to da informaciji o visini inflacije u oktobru nedostaje preciziranje o tome da li se radi o međugodišnjoj, odnosno inflaciji „mesec na mesec“ oktobar 2023. i 2022. godine, ili je to inflacija za 10 meseci ove godine, ali i da nema spora oko toga da se rast inflacije usporava.

„Da bih odgovorio na pitanje da li je inflacija pobeđena ili ne moram da se zapitam šta inflacija znači građanima, a posebno onima koji primaju minimalne zarade – a koji najviši deo svojih prihoda troše na hranu, energente i komunalije“, podseća Savić.

Osvrćući se na izjavu ministra Malog da je obaranju inflacije značajno doprinela i akcija „Bolja cena“, gde je 36 artikala na stalnom sniženju, Savić je rekao da bi on lično bio oprezan pri tumačenju statističkih podataka.

„Ipak se kod ‘Bolje cene’ radi o ograničenom broju proizvoda. Pitanje je koliko takvih proizvoda ima na raspolaganju u datom trenutku, a takođe treba imati u vidu da su građani sa nižim primanjima daleko jače osetili poskuljenja hrane i energenata, pa njihovu situaciju bolje opisuje stopa poskupljenja tih parametara nego opšta stopa inflacije“, rekao je Savić za Biznis.rs.

Naglašava da se ipak može zaključiti da se inflacija smiruje u Srbiji, kao i u Evropi, dok sve ostalo spada u domen tumačenja, a da to kako će političari tumačiti podatke zavisi od svakoga od njih ponaosob.

Kada je reč o odluci NBS, profesor Savić smatra da nema razloga za povećanje referentne kamate na novembarskoj sednici, a dodaje i da je malo verovatno da će se centralna banka na takav korak odlučiti sada kada su izbori raspisani.

Referentna kamatna stopa NBS je još u julu povećana na 6,5 odsto i od tada opstaje na tom nivou.

Podsetimo, međutim, da je pre mesec dana profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za naš portal ocenio da postoji ekonomsko opravdanje da se ključna kamatna stopa poveća još jednom do kraja godine – iako je situacija u oktobru bila slična u pogledu popuštanja inflatornih pritisaka, ali i političkog ambijenta, u kome se već spekulisalo o raspisivanju izbora u decembru.

Zato je, iako na prvi pogled deluje da NBS može samo da nastavi sa pauziranjem zatezanja monetarne politike, ishod današnje sednice Izvršnog odbora o visini referentne kamatne stope itekako neizvestan.