Da li će sankcije NIS-u biti odložene i peti put i dokle može da traje ovakva situacija?

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je 18. jula novi zahtev Ministarstvu finansija SAD za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija i omogućava nastavak operativnog rada kompanije i posle 29. jula, odnosno nakon isteka roka predviđenog prethodnom licencom izdatom 26. juna.

Do sada su NIS-u u četiri navrata izdate specijalne licence američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control – OFAC) kojima je odložena puna primena sankcija.

Podsetimo, Ministarstvo finansija SAD uvelo je 10. januara sankcije Naftnoj industriji Srbije u okviru novog paketa sveobuhvatnih mera protiv ruskih interesa u vezi sa ratom u Ukrajini. NIS je 14. marta uputio i zahtev za uklanjanje sa SDN liste (Specially Designated Nationals) što predstavlja kompleksan proces, navodi se u saopštenju kompanije.

Profesor dr Petar Stanojević, stručnjak za energetsku bezbednost i redovni profesor na Fakultetu bezbednosti, u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da ovakva situacija sa NIS-om može da traje jako dugo, uzevši u obzir da se svakog dana menja situacija sa uvođenjem i slabljenjem sankcija Rusiji.

“Nemoguće je dati prognozu kako će se odvijati cela situacija. A da li će se ovakav tempo nastaviti – pa verovatno da hoće i verujem da će zahtev NIS-a biti prihvaćen jer ne vidim razlog zbog čega bi četiri puta do sada bio odobren. Ne postoje neki novi razlozi protiv. Računajte da to izaziva ozbiljan potres u ovom delu Evrope i da ne pogađa samo nas već i Mađare, koji zajedno sa nama podnose stalno taj zahtev, a na kraju krajeva pogađa i Hrvate sa Janafom”, ističe Stanojević.

Prema njegovim rečima, nikome nije u interesu da ugasi kompaniju kao što je NIS, jer bi to izazvalo porast cena u čitavom regionu.

“Ukoliko bi na ovom delu tržišta bio nedostatak tri-četiri miliona tona goriva, videli bismo kako bi se to prelilo na sve zemlje u regionu. Svuda bi cene skočile, i to ozbiljno”, kaže profesor Stanojević i dodaje da je NIS u problemu i zbog drugih paketa sankcija koje su već uvedene Gazprom Neftu.

“Nedavno je donet 18. po redu paket evropskih sankcija Rusiji, a u tri-četiri paketa pominju se Gazprom Neft i povezana lica. Zbog toga je, između ostalog, otežana kupovina rezervnih delova i opreme, a sve to sa sobom nosi određene probleme”, ističe naš sagovornik.

Kako se formira cena goriva u Srbiji?

Hrvatska je nedavno ukinula državno ograničenje cene goriva, dok u Srbiji još uvek vlada odlučuje o cenama naftnih derivata na tržištu. Petar Stanojević ukazuje da u normalnim situacijama država ne bi trebalo da odlučuje o ceni goriva i da izvršna vlast to sada čini kroz jednu uredbu.

“Iskorišćena je zakonska mogućnost da u kriznim situacijama vlada odlučuje na osnovu jedne formule i dogovora sa naftnim kompanijama. Svake nedelje donosi se određena cena, odnosno koriguje u odnosu na stanje na tržšištu. Formula podrazumeva određene parametre – cene u okruženju, cenu sirove nafte i cenu benzina na tržištu. Iz tih indikatora izvodi se neka cena, koja se malo koriguje naniže ili naviše, u zavisnosti od predviđanja”, objašnjava Stanojević.

On smatra da bi od veštačkog načina podešavanje cene mnogo bolje bilo kada bi je samo tržište regulisalo.

“Ukoliko pada prodaja naftne kompanije će znati da moraju da snize cenu, a ukoliko raste cena ide malo na gore. U principu, te cene u Srbiji nisu previsoke i moraju na neki način da odgovaraju ciframa u regionu. Zamislite vozača koji dolazi pred srpsku granicu znajući da je u našoj zemlji cena mnogo veća: on će jednostavno natočiti gorivo na poslednjoj pumpi u prethodnoj državi i time se gubi deo tržišta u Srbiji. Zato naftne kompanije podešavaju cene prema regionu, konkurenciji i mogućnostima. To je daleko složeniji proces nego što država radi preko formula”, objašnjava Petar Stanojević.

Naš sagovornik ukazuje da je srpsko tržište otvoreno i da na njemu nije samo NIS, već i MOL, OMV, Helenic i mnoge druge regionalne kompanije čije gorivo građani koriste, tako da se cene moraju prilagođavati.

Na pitanje zbog čega godinama unazad Srbija ima najskuplje gorivo u regionu, Stanojević kaže da su naše akcize među najvećim. Ipak, on smatra da je u ovom kontekstu neophodno sagledati širu sliku koja pokazuje da su struja i gas u našoj zemlji znatno jeftiniji.

“Kada biste se udubili malo u političke procese u Severnoj Makedoniji ili Bosni i Hercegovini shvatili biste da oni ne mogu da odrede veću cenu, odnosno veću akcizu, a jako bi želeli jer to znači punjenje državnog budžeta. U Srbiji je ona visoka zato što se vrlo efikasno prikupljaju akcize i porezi od naftnih kompanija i zato se država opredelila za to, ali ljudi stalno zaboravljaju da je cena struje jedna od najnižih, kao i cena gasa za stanovništvo. Zato kada posmatrate koliko vas košta energija u Srbiji – ne samo na benzinskim pumpama – dolazite do zaključka da je naša zemlja jedna od najjeftinijih. Gorivo samo po sebi nije nužnost, a gas morate da trošite za grejanje ili struju za svakodnevni život”, zaključuje naš sagovornik.