Cene više u odnosu na skoro sve države koje nas okružuju

Da li je hrana u Srbiji zaista skuplja nego u zemljama EU?

AgrobiznisAnalizaPoslovanjeSrbija

24.6.2024 13:23 Autor: Milica Vojtek 5

Da li je hrana u Srbiji zaista skuplja nego u zemljama EU? Da li je hrana u Srbiji zaista skuplja nego u zemljama EU?
Kad god neko otputuje u inostranstvo, makar i u susedne zemlje, gotovo neizostavan deo tog putovanja bude poređenje cena sa onima u našoj zemlji. I... Da li je hrana u Srbiji zaista skuplja nego u zemljama EU?

Kad god neko otputuje u inostranstvo, makar i u susedne zemlje, gotovo neizostavan deo tog putovanja bude poređenje cena sa onima u našoj zemlji. I skoro svaki put se to poređenje završi zaključkom – cene su slične, ako ne i niže u odnosu na Srbiju. A da li je zaista tako?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, predstavljenim u najnovijem izdanju publikacije Trendovi, u prvom kvartalu 2024. godine hrana u Srbiji bila je skuplja nego u Turskoj, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Rumuniji, Poljskoj i Bugarskoj, a na približno sličnom nivou sa Albanijom i Mađarskom.

U poređenju sa prosekom EU-27, cene hrane u zemljama Evropske unije u proseku su više od Srbije za oko devet odsto, dok je u Turskoj hrana skoro duplo jeftinija nego u našoj zemlji.

Međutim, iako hrane košta više u većini zemalja Evropske unije, po ceni odeće i obuće Srbija je na približno istom nivou sa mnogim zemljama EU, poput Belgije, Nemačke, Irske, Grčke, Italije, Hrvatske, Austrije, Holandije…, dok su od nas jeftinije Turska, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Portugal, Slovenija.

“Po cenama u obrazovanju, među najjeftinijim smo zemljama u Evropi, a jeftiniji od nas su još samo Albanija i Turska, dok je prosek cena zemalja EU u obrazovanju viši od Srbije oko 4,4 puta. Po cenama u ugostiteljstvu, Srbija je bila među najskupljim u regionu zemalja Balkana i Jugoistočne Evrope (Severna Makedonija, Albanija, Turska, Crna Gora, BiH, Rumunija i Bugarska) u proseku za oko 17 odsto”, navode iz RZS.

Foto: Freepik

Pored pomenutih oblasti, u ovoj analizi posmatrane su i cene stanovanja (stan, voda, električna energija, gas…), zatim cene nameštaja i pokućstva, kao i tehničkog održavanja stana, zatim zdravstva, transporta, komunikacije, rekreacije i kulture.

Kada su u pitanju troškovi stanovanja, gde se posmatraju cene stana, vode i električne energije, u Trendovima se navodi da je malo zemalja koje su jeftinije od Srbije. To su Bugarska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Turska. Cene približne onima u našoj zemlji su u Albaniji i Poljskoj.

Govoreći o cenama nameštaja, pokućstva i tekućeg održavanja stana, od Srbije su jeftinije Turska, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Poljska, Mađarska i Bugarska. Cene u zdravstvu u odnosu na Srbiju niže su u Turskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Rumuniji. U Bugarskoj su one na skoro istom nivou kao i u Srbiji, dok su u ostalim analiziranim zemljama ove usluge skuplje.

Kada je transport u pitanju, cene su niže u Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Crnoj Gori i Turskoj, a slična situacija je i sa uslugama komunikacija. One su jeftinije u sledećim zemljama:  Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Makedoniji i Turskoj.

Usluge rekreacije i kulture u odnosu na Srbiju  jeftinije su u svim zemljama regiona, izuzev u Hrvatskoj i Mađarskoj, kao i u Turskoj.

Kako se izračunava prostorna komparacija cena

Prema rečima analitičara Republičkog zavoda za statistiku, prostorna komparacija cena podrazumeva poređenje po zemljama, koje ulazi u obračun indeksa pariteta kupovne moći, gde je u obračunu metodologije sadržano preko 2.000 analognih proizvoda među zemljama.

U obračunu komparativnog nivoa cena za svaku grupu proizvoda u strukturi potrošačkih cena uzimaju se proizvodi i usluge koji čine cenovni i kvalitativni prosek u potrošačkoj korpi domaćinstava, čineći realno cenovno poređenje po zemljama.

“Komparacija nivoa cena ne uzima u obzir poređenje sa prethodnim periodima, nego poređenje stanja u jednoj vremenskoj tački (godini, kvartalu, mesecu) među zemljama, nakon apstrahovanja razlike u uticajima deviznog kursa, i svođenje na indeks nivoa prema proseku nivoa cena zemalja EU-27”, navode iz RZS.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.