Da li je za frilensere isplativije otvaranje d.o.o. ili prelazak u preduzetnike?

Još mesec dana ostalo je do isteka roka, odnosno do termina kada bi prihode za drugi kvartal trebalo da prijave svi oni koji se bave frilens poslovima u Srbiji. U prvom kvartalu ove godine preko portala Frilenseri podneto je više od 2.700 poreskih prijava, što je za oko 700 prijava manje u odnosu na početak rada sajta 1. jula 2023. godine.

Veliki broj nekadašnjih frilensera se, nakon stupanja na snagu novog načina oporezivanja, opredelio za neku od drugačijih formi poslovanja, najčešće za preduzetničke radnje.

Međutim, poreski savetnici kažu da ne postoji univerzalan odgovor na pitanje da li je bolje da neko bude frilenser ili preduzetnik.

“Često se susrećem sa nedoumicama lica koje interesuje da li je isplativije da budu frilenseri ili preduzetnici, ali ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Trebalo bi sagledati sve najvažnije aspekte poslovanja frilensera, analizu visine prihoda, vrstu delatnosti i druge bitne elemente na osnovu kojih se može doneti odluka. Treba istaći da su frilenseri lica koja delatnost obavljaju putem interneta. Dakle, to su najčešće usluge marketinga, programiranja, edukacije i druge usluge koje se mogu pružati online”, navodi u razgovoru za Biznis.rs poreski savetnik Zoran Đorđević.

Bitan faktor kod odlučivanja između poslovanja u obliku preduzetnika ili frilensera može biti i test samostalnosti, što je ograničavajući faktor za preduzetnika koji radi samo za jednog klijenta.

Sa druge strane, ovaj rizik ne postoji kod frilensera koji mogu obavljati delatnost za jednog poslodavca, zato što frilenseri ne podležu ovom testu. Naravno, u ovom slučaju se podrazumeva da je reč o jednom inostranom poslodavcu, jer bi u suprotnom domaći poslodavac bio u obavezi da plaća porez i doprinose na naknadu koju isplaćuje fizičkom licu, a čiji bi iznos zavisio i od samog ugovora i visine naknade.

Međutim, frlenseri imaju mogućnost da i pored sadašnjeg statusa otvore društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.).

Poreski savetnik Zoran Đorđević kaže da frilenser u Srbiji može uz tako registrovan posao da bude i vlasnik društva sa ograničenom odgovornošću.

“Otvaranje d.o.o. ima nekoliko prednosti, uključujući ograničenu ličnu odgovornost i mogućnost da posluje sa pravnim licima pod povoljnijim uslovima. Svaki prihod se oporezuje po osnovu na koji je nastao. A fizičko lice može da ima prihode po svim osnovama koje se različito oporezuju”, navodi naš sagovornik.

Osnivanje d.o.o. je jednostavno, sa registracijom firme u Agenciji za privredne registre i izradom osnivačkog akta gde će biti sadržani svi podaci o firmi.

Takođe, potrebno je da se pripremi odluka o imenovanju direktora, ukoliko nije imenovan u samom osnivačkom aktu, zatim očitane lične karte osnivača, popunjena registraciona prijava, dokaz o uplati naknade. Sva navedena dokumenta predaju se ili lično u prostorijama APR-a ili se šalju poštom.

Troškovi kod d.o.o. koji nastaju prema državi su pre svega mesečni porezi i doprinosi na zarade.

“Pored ovoga, frilenser koji otvori d.o.o. treba da vodi računa o redovnom prijavljivanju i plaćanju poreza i doprinosa, kao i o drugim administrativnim obavezama koje prate poslovanje pravnog lica. D.o.o. je potpuno nezavisan od osnivača, što znači da kada ovakvo preduzeće otvori tekući račun u banci, taj račun nema veze sa fizičkim licem, odnosno osnivačem”, objašnjava Đorđević.

Na primer, ako osnivač odnosno fizičko lice duguje novac za struju u privatnom stanu, izvršitelj neće moći da skine novac sa računa društva.

Takođe, prednost d.o.o. je što ima svoju posebnu imovinu i za obaveze odgovara samo imovinom koju poseduje kao preduzeće, dok preduzetnik za poslovne kao i za privatne obaveze odgovara svom svojom imovinom (poslovnom i privatnom), i to je najveći nedostatak pravne forme preduzetnika.