Da li nam preti izbijanje dužničke krize?

Međunarodna investiciona pozicija (MIP) Srbije, kao razlika između strane finansijske aktive i pasive, jasno pokazuje razliku između finansijskih sredstava kojima jedna ekonomija raspolaže i sredstava koja duguje.

“U periodu januar-septembar 2024. godine međunarodna investiciona pozicija Srbije kao neto dužnika povećana je za 1,1 milijardu evra, na 51,2 milijarde evra. To znači da su za 51,2 milijarde evra akumulacije stranih finansijskih obaveza nadmašile odgovarajuće akumulacije strane finansijske aktive. Na kraju trećeg kvartala 2024. učešće negativnog neto MIP-a u godišnjem BDP-u smanjeno je na 63,6 odsto u odnosu na 66,6 odsto na kraju 2023. godine”, navodi se u analizi Duška Bumbića u januarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Strana neto finansijska aktiva Srbije na kraju trećeg kvartala 2024. godine iznosila je 50,2 milijarde evra, što je za 5,5 milijardi evra više nego na kraju 2023.

“U strukturi strane finansijske aktive dominantnu poziciju zauzimaju devizne rezerve, koje su u periodu januar-septembar 2024. godine povećane za 3,4 milijarde evra, na 28,3 milijarde evra, čime je njihovo učešće u ukupnoj aktivi povećano na 56,3 odsto”, navodi Bumbić.

Strana neto finansijska pasiva Srbije na kraju trećeg kvartala 2024. godine iznosila je 101,4 milijarde evra, što je za 6,6 milijardi evra više nego na kraju 2023.

“U strukturi neto finansijske pasive najveći porast zabeležen je kod najpoželjnijeg oblika ulaganja – stranih direktnih investicija (SDI) nerezidenata u Srbiju, koje su u periodu januar-septembar 2023. godine porasle za 3,7 milijarde evra, na 58,6 milijarde evra, dok je njihovo učešće u ukupnoj pasivi smanjeno na 57,8 odsto”, ukazuje autor MAT analize.

Na rast aktive najviše uticale realizovane neto transakcije

Strana finansijska aktiva Srbije obuhvata finansijska potraživanja od nerezidenata i monetarno zlato, koje ulazi u sastav rezervne aktive zemlje. Na povećanje su najviše uticale realizovane neto transakcije, dok je neto povećanje po osnovu ostalih promena (uključujući promene usled promene odnosa valuta i promene cena) iznosilo 1,4 milijarde evra.

Kako ukazuje Duško Bumbić, direktne investicije rezidenata u inostranstvo su u periodu januar–septembar 2024. godine povećane za 418,7 miliona evra, na 5,0 milijardi evra, dok je njihovo učešće u ukupnoj aktivi smanjeno na deset odsto u odnosu na 10,3 odsto na kraju 2023.

U istom periodu, kod portfolio investicija rezidenata u inostranstvo zabeleženo je povećanje u iznosu od 1,3 milijarde evra, navodi Bumbić i dodaje da su ostale investicije rezidenata u inostranstvo povećane za 418,9 miliona evra, na 14,9 milijardi evra, dok je njihovo učešće u ukupnoj aktivi smanjeno na 29,6 odsto u odnosu na 32,3 odsto na kraju 2023. godine.

U strukturi ostalih investicija, u prvom polugodištu 2024. godine zabeleženo je povećanje potraživanja po osnovu gotovog novca i depozita u iznosu od 634,8 miliona evra, dok je po osnovu trgovinskih kredita i avansa zabeleženo smanjenje potraživanja u iznosu od 275,2 miliona evra.

Portfolio investicije nerezidenata povećane na 10,8 milijardi evra

Na povećanje strane neto finansijske pasive najviše su uticale realizovane neto transakcije (povećanje u iznosu od 6,8 milijardi evra), dok je po osnovu ostalih promena (uključujući promene usled promene odnosa valuta i promene cena) zabeleženo neto smanjenje u iznosu od 169,4 miliona evra.

Kako u svojoj analizi navodi Bumbić, najveći deo ovog povećanja se odnosi na vlasnička ulaganja, koja su porasla za 2,7 milijardi evra, na 46,1 milijardu evra, dok je njihovo učešće u ukupnoj pasivi smanjeno na 45,5 odsto u odnosu na 45,8 odsto na kraju 2023. godine. Autor ističe da treba imati u vidu da vlasnička ulaganja u pasivi ne ulaze u bruto dug zemlje.

U istom periodu SDI u vidu dužničkih instrumenata porasle su za 990,6 miliona evra, na 12,5 milijardi evra, čime je njihovo učešće u ukupnoj pasivi povećano na 12,3 odsto.

“Portfolio investicije nerezidenata u Srbiju povećane su za 947,5 miliona evra, na 10,8 milijardi evra, čime je njihovo učešće u ukupnoj pasivi povećano na 10,6 odsto. Ova promena je, pre svega, rezultat zaduženja države po osnovu dugoročnih HoV (hartija od vrednosti)”, navodi se analizi MAT-a.

Obaveze po osnovu ostalih investicija na kraju trećeg kvartala 2024. godine iznosile su 31,8 milijardi evra, što je povećanje u iznosu od 2,0 milijarde evra, dok je njihovo učešće u ukupnoj pasivi smanjeno na 31,4 odsto u odnosu na 31,5 odsto na kraju 2023.

U strukturi ostalih investicija došlo je do povećanja obaveza po osnovu finansijskih kredita (povećanje od 1,2 milijarde evra), kao i po osnovu trgovinskih kredita i avansa (povećanje od 606,9 miliona evra).