Da li nas očekuje dodatni pad cena hrane?

Cene u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, značajno su porasle usled inflacije. Ovo se najbolje može videti u trgovinskim radnjama u kojima su osnovne životne namirnice značajno poskupele.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u avgustu je u odnosu na pre godinu dana najviše poskupelo sterilizovano mleko i to za 31,5 odsto, dok je većina namirnica u istom mesecu pojeftinila u odnosu na jul. Takođe, od osnovnih životnih namirnica pojeftinilo je pšenično brašno tip 500 za 0,5 odsto i ulje za 10,9 odsto.

Kada su u pitanju cene mesa, celo pile se može kupiti po ceni od 300 do 400 dinara za kilogram, svinjski vrat od 700 do 850 dinara, teleći kotleti koštaju od 964 do 1.699 dinara po kilogramu. Pekari su najavili da hleb Sava neće poskupeti do kraja godine, da će cena ostati 54 dinara.

Pad potrošnje i intervencija Vlade Srbije uticali su na trgovce da spuste marže na određene artikle.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović kaže da se primećuje pad cena hrane, jer je trgovcima pad potražnje znak da spuste cene.

“Rekao bih da se cene hrane u nekim delovima možda malo i vraćaju na staro jer je po prvi put pala potrošnja, što je trgovcima odmah signal da malo smanje, odnosno da se odreknu dela marži. Kada je reč o daljem rastu cena do kraja godine, mislim da se to neće desiti, bez obzira na poskupljenje struje. Mislim da trgovci imaju dosta prostora u maržama da spuste, odnosno koriguju cene proizvoda, da eventualno kompenzuju taj neki rast nabavne cene i da opet zarade dovoljno”, ocenjuje Gavrilović.

Jedna od mera države je akcija “Bolja cena” koja se u dogovoru sa trgovcima sprovodi do kraja godine. Akcijom su obuhvaćeni proizvodi kao što su jestivo ulje, margarin, keks, pašteta, pasulj gradištanac, sapun, marmelada, džem, brašno, namaz sirko, grašak, kupus, pastu za zube, kiselo mleko, luk i viršle.

Međutim, ono što zbunjuje kupce je to da je spisak kategorija koje je izdvojilo resorno ministarstvo samo referenca za trgovce, a oni sami odlučuju koje artikle će ponuditi po nižoj ceni.

Komentarišući akciju “Bolja cena” predsednik „Efektive“ Dejan Gavrilović kaže da je država morala da uradi nešto, jer već dosta dugo ima povika da su cene previsoke, a da su marže trgovaca ogromne.

“Urađeno je nešto slično što je pre šest meseci uradila Crna Gora. Smanjene su cene tih određenih prehrambenih proizvoda, gde je napravljen dogovor sa trgovcima, a ne obaveza, što pokazuje da je tu bilo prostora u maržama da se cene smanje. To su opet neki artikli koji nisu baš u skladu sa pričom da je standard građana na visokom nivou, jer zašto su onda snižene cene parizera, a ne na primer šunke ili njeguške pršute. Smanjenje cene tih 40-ak proizvoda neće uticati mnogo na uštedu u većini budžeta građana, osim ako pojedinci isključivo nabavljaju te proizvode koji su baš na akcijama”, smatra Gavrilović.

Na namirnicama koje su u prethodnom periodu najviše poskupele građani su najviše i štedeli.

Prema podacima GfK Panela domaćinstava, najviše se štedi na pićima, pre svega bezalkoholnim, ali i žestokim, zatim na suhomesnatim i mlečnim proizvodima, ali i na osnovnim namirnicama kao što su šećer, so, brašno.

Kategorije kao što su šećer i so beleže najveći pad količina, a s obzirom na to da je reč o osnovnim namirnicama može se pretpostaviti da je tu u pitanju štednja kroz redukciju količina. Sa druge strane, veliki količinski pad beleže i kategorije sirnih i mlečnih namaza, suhomesnatih, kao i zamrznutih proizvoda.

Poskupljenje struje i grejanja

Dok cene hrane beleže blagi pad u trećem kvartalu 2023. godine, grejanje i struja poskupljuju. Zbog poskupljenja gasa toplane u Srbiji od 1. oktobra povećavaju cene grejanja. Od 60 toplana neke su već donele odluku o poskupljenju, dok druge čekaju odobrenje na zahteve za korekcijom i za više od 30 odsto.

Od prvog novembra građani će struju plaćati po novim, višim cenama. Kilovat-čas električne energije za građane u sve tri zone – zelenoj, plavoj i crvenoj, bilo da je reč o jeftinoj ili skupoj struji – poskupeće za 9,28 odsto.

Najjeftiniji kilovat-čas električne energije – onaj u zelenoj zoni – od 1. novembra koštaće 2,277 dinara umesto sadašnjih 2,084 dinara. Isti slučaj je i sa skupim kilovat-časom u najjeftinijoj zelenoj zoni, koji sa 8,336 dinara poskupljuje na 9,109 dinara.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da će više cene struje i grejanja ponovo znatno opteretiti kućne budžete građana.

“Iako je poskupljenje ranije najavljeno, građani su i dalje sa istim zaradama, tako da će ovo svakako biti novi udar na svaki kućni budžet. Takođe, privrednici će poskupljenje struje i energenata svakako ukalkulisati u cene koje će ponovo opteretiti krajnje potrošače”, zaključuje Kovačević.

Sutra: Inflacija kao globalni problem