Da li nova administracija u SAD daje vetar u leđa američkim kompanijama u Srbiji?

Tokom prošle nedelje predsednik Srbije i ministar finansija razgovarali su sa predstavnicima američkih kompanija, među kojima su bili i Citibank, Visa, Pfizer i Bechtel, a u saopštenjima posle sastanaka navedeno je da su im predstavljeni investicioni planovi Srbije do 2027. godine, dok su gosti poručili da su „zainteresovani za širenje saradnje sa Srbijom na velikim projektima koji su u toku ili u fazi pripreme“.

Ti susreti poslednji su u nizu koji je otpočeo sredinom septembra, kada je potpisan Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike između SAD i Srbije, uz poruku da će „proširiti mogućnosti američkih kompanija da investiraju u energetski sektor Srbije, uključujući i promovisanje američkih investicija koje će ojačati odnose SAD i Srbije“. Istraživali smo da li promena u administraciji SAD donosi i promene kada je reč o planovima američkih kompanija u Srbiji.

Ko su američke kompanije u Srbiji? Prema podacima Američke privredne komore (AmCham), u njihovom udruženju nalazi se 87 preduzeća iz SAD koje posluju u našoj zemlji, i one dolaze uglavnom iz IKT sektora i lake industrije – prehrambene, duvanske, energetske, lake metalne, građevinske, kao i iz finansijskog sektora.

Teško je izdvojiti najpoznatije među američkim firmama u našoj zemlji, ali teško da neko ne zna odakle je Coca Cola ili duvanska industrija Philip Morris, dok oni koji pažljivije prate poslovne vesti svakako znaju za proizvođača limenki Ball Corporation ili građevinsku kompaniju Bechtel, koja je angažovana na izgradnji Moravskog koridora.

Kada je reč o investicijama iz SAD u Srbiju, američka ambasada na svom zvaničnom portalu ističe da je Srbija „motor razvoja“ Zapadnog Balkana i da je u protekle dve decenije privukla ukupno 40 milijardi dolara stranih direktnih investicija, od kojih oko četiri milijarde dolara iz SAD.

Američki sekretarijat za međunarodnu trgovinu (International Trade Administration, ITA) u uputstvima potencijalnim investitorima iz te zemlje skeće pažnju da će u Srbiji uglavnom biti jednako tretirani kao i drugi investitori, kao i da su im na raspolaganju različiti programi naše zemlje za podsticanje ulaganja.

„Sjedinjene Američke Države i Srbija su 2021. godine potpisale Sporazum o podsticanju investicija koji je omogućio garantnu šemu za kreditiranje banaka malim i srednjim preduzećima. Postoje, međutim, i izazovi u poslovnom okruženju, a posebno kada je reč o birokratiji i korupciji. Izazov su i gubici nekih državnih preduzeća, velika neformalna ekonomija i neefikasno pravosuđe“, upozorava ITA u analizi iz jula ove godine, koja još nije uzela u obzir da je naša zemlja u međuvremenu dobila investicioni rejting.

AmCham Srbija, organizacija koja okuplja 272 kompanije, među kojima je 87 iz SAD, takođe je u oktobru na prezentaciji istraživanja „Dvanaesto prolazno vreme“ istakla da bi prioriteti za dugoročni privredni rast u Srbiji trebalo da budu ulaganje u obrazovanje i modernizacija radnog zakonodavstva, smanjenje korupcije i sive ekonomije, vladavina prava i efikasnost pravosuđa, digitalna transformacija i razvoj e-uprave, kao i sprovođenje zelene agende.

Na naše pitanje da li povratak administracije predsednika Trampa utiče na planove članica AmChama za narednu godinu odgovaraju da nije realno očekivati da će rezultat tek završenih izbora u SAD značajno uticati na planove kompanija u Srbiji za narednu godinu, ali i da se AmCham Srbija raduje nastavku i daljem produbljivanju ekonomske saradnje SAD i naše zemlje.

„Verujemo da imamo razloga za optimizam po tom pitanju“, rekli su za Biznis.rs iz organizacije čije je istraživanje pokazalo da oko tri četvrtine anketiranih kompanija očekuje rast poslovanja i investicija tokom naredne godine.

„Iako republikanska administracija važi za tradicionalno naklonjenu pro-biznis politikama, za kompletnu analizu efekata šire ekonomske i trgovinske politike na investiranje u Srbiji moramo sačekati konkretne korake nove administracije“, izjavili su za Biznis.rs iz AmChama.

Njihove članice, inače, velikom većinom planiraju da povećaju investicije u svoje poslovanje u Srbiji.

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj saradnji, svakako ima prostora za poboljšanje, mada je u nekim oblastima ona impresivno porasla, pa je i premijer Srbije Miloš Vučević izneo podatak da je izvoz softverskih usluga u SAD tokom 2023. godine dostigao vrednost od 1,6 milijardi dolara.

Robni izvoz svakako ne može da prati taj tempo, mada i on raste i dostigao je vrednost od 558 miliona dolara prema podacima UN-Comtrade baze podataka, koju koristi portal Trade Economics.

Iz Srbije su put tržišta SAD najčešće išle mašine i proizvodi od gume, električna oprema, kao i oružje i municija. Vrednost robne razmene sa SAD, međutim, teško da može da se poredi sa onom koju ostvarujemo sa evropskim partnerima, pa se čini da je IT sektor glavna uzdanica naših potencijalnih izvoznika, dok američke kompanije tragaju za angažmanima na velikim infrastrukturnim projektima.

Tako su američki UGT i južnokorejski Hyundai dobili posao izgradnje šest samo-balansirajućih solarnih elektrana po sistemu „ključ u ruke“ za EPS, čija se vrednost procenjuje na 1,9 milijardi evra.

Bechtel je, kako smo već pomenuli, angažovan na izgradnji Moravskog koridora, a proletos je odjeknula vest i da će kompanija Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta budućeg predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), dobiti u zakup lokaciju bombardovanog Generalštaba u Beogradu na 99 godina bez naknade, i da će uložiti 500 miliona dolara u izgradnju luksuznog hotela i stanova na tom mestu.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Trampova pobeda noćna mora za evropsku ekonomiju