Da li su poslodavci spremni za uvođenje e-Bolovanja?

Uvođenje e-Bolovanja sve je izvesnije, a javna rasprava o nacrtu zakona koji će regulisati ovu oblast u toku je i trajaće do 1. oktobra.

Trenutno se nalazimo u fazi javne rasprave, gde će se prikupiti svi komentari, predlozi i primedbe na pripremljeni Nacrt zakona, tako da o konačnim rešenjima možemo konkretnije da pričamo tek po njegovom stupanju na snagu, odnosno nakon početka praktične primene, kaže u razgovoru za Biznis.rs Svetlana Budimčević, direktorka Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog u Uniji poslodavaca Srbije.

Prema njenim rečima, postojeće rešenje predlaže da će ovaj sistem u jednom trenutku biti obavezan za sve poslodavce, ali u prvoj fazi ova obaveza predviđena je isključivo za privredna društva, s obzirom na to da ona već imaju obavezu registracije na portalu eUprava, dok će za preduzetnike (koji zapošljavaju) dejstvo biti odloženo. Novčane kazne su u razmatranju za one koji ne prihvate sistem.

Paralaelno sa donošenjem propisa priprema se i portal za poslodavce. Prema izjavama nadležnih, plan je da do kraja 2025. godine on bude funkcionalan. Međutim, sama obaveza za privredna društva (koja zapošljavaju), kao prva u nizu, planirana je od 31. marta 2026. godine.

“Plan je da pilot faza koja obuhvata manji broj domova zdravlja traje do kraja 2025. godine, a da od tog roka sistem bude proširen na sve zdravstvene ustanove i sve poslodavce. Poslednje izjave ukazuju da bi od 31. marta 2026. godine ovo bila obaveza za poslodavce vlasnike privrednih društava, a nakon godinu dana za preduzetnike (koji zapošljavaju)”, ukazuje Budimčević.

Manjim firmama neophodno vreme i podrška da se prilagode novom sistemu

U ovom momentu spremnost poslodavaca za uvođenje eBolovanja je delimična.

“Veće kompanije, koje imaju internu računovodstvenu / HR službu i bolju IT podršku, verovatno će lakše preći na novi sistem. Manje firme, sa manje resursa, mogu imati poteškoće – potrebno im je vreme i podrška da uspostave tehničke i kadrovske uslove. Takođe, postavlja se pitanje i u vezi sa autsorsovanjem računovodstvenih / knjigovodstvenih usluga, koje mnoge firme koriste: kako će se budući propis implementirati dosledno u ovim slučajevima”, navodi naša sagovornica.

Poslodavci će morati da budu dobro informisani, edukovani i tehnički osposobljeni da primaju elektronska obaveštenja o bolovanjima svojih zaposlenih. Pre svega, moraće da budu registrovani na portalu za poslodavce i na taj način povezani sa sistemom.

“Moraće da ažuriraju podatke na Agenciji za privredne registre, kao i interne procedure obračuna zarada, odsustava, evidencije, budući da će informacije stizati digitalno. To znači da će HR / obračunska služba / računovodstvo morati da prate sistem, koriste obaveštenja iz sistema e-Bolovanje, a ne da – kao do sada – očekuju od zaposlenih da dostave papirnu dokumentaciju”, kaže Budimčević.

Ona ističe da poslodavci neće imati uvid u medicinske podatke i nisu u obavezi, niti imaju pravo, da zahtevaju detaljne informacije o dijagnozi – biće poznati samo podaci koje sistem obezbeđuje: datum početka i očekivano trajanje bolovanja.

Novi sistem smanjiće zloupotrebe bolovanja

U Srbiji se često govori o zloupotrebi bolovanja. Naša sagovornica kaže da nema preciznih podataka koliki je procenat zloupotreba i u kojim sektorima, ali naglašava da se veliki broj poslodavaca žali smatrajući da su određena bolovanja njihovih zaposlenih fiktivna.

“Postoje percepcije i medijski navodi da su zloupotrebe značajne: da neki zaposleni otvaraju bolovanja pre nego što su medicinski opravdana ili produžavaju kada nije neophodno. Imamo, recimo, podatak iz velikih sistema da u svakom momentu moraju imati višak od 10 odsto zaposlenih, s obzirom na to da im je toliki procenat apstinencije”, objašnjava Budimčević.

Novi sistem bi, kako ističe, trebalo da smanji zloupotrebe kroz: centralni registar, automatsku evidenciju (da se vidi ko je na bolovanju, kada je započeto i koliko traje), transparentnu razmenu podataka između lekara, RFZO i poslodavaca. Pretpostavka je da će ovaj sistem doprineti sprečavanju fiktivnih ili produženih bolovanja bez kontrole.

Takođe, poslodavci će imati bolju kontrolu nad internim troškovima, poput plata za vreme bolovanja, i nad organizacijom rada u odsustvu zaposlenih jer će informacije stizati tačno i pravovremeno.

“Unija može da podrži uvođenje e-Bolovanja kao korak ka digitalizaciji i smanjenju administrativnih troškova i vremena – to je u interesu privrede. Međutim, mi insistiramo na pravednom prelazu: da se obezbedi edukacija, primereni rokovi, tehnička i finansijska podrška, da se male firme ne nađu pod disproporcionalnim opterećenjem. Tražimo takođe jasne zakonske odredbe koje definišu obaveze zdravstvenih ustanova, zaštitu podataka, uslove za poslodavce da primene sistem”, zaključuje Budimčević.