Da li veći minimalac donosi više problema ili koristi?

Dogovor da se minimalna zarada u Srbiji u 2025. godini uveća za 13,7 odsto, odnosno da dostigne 53.592 dinara, ide u pravcu dostizanja vrednosti minimalne potrošačke korpe i u skladu je sa sličnim trendovima u drugim evropskim zemljama, kao odgovor na sporiji rast od prosečnih zarada i posledice visoke inflacije po siromašnija domaćinstva koja više troše na energiju i hranu, stoji u analizi ekonomiste Ivana Nikolića u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Nikolić takođe podseća da EU Direktiva o minimalnoj zaradi definiše ovaj minimalni prag kao 60 odsto medijalne i 50 odsto prosečne plate, pa ocenjuje da je i to bio „dodatni imperativ za relativno visok nominalni porast minimalne zarade za narednu godinu“.

U potrazi za odgovorom na dilemu da li je minimalna zarada u Srbiji garantovana vrednost zaključuje da je on potvrdan ukoliko zaposleni u periodu uvedene minimalne zarade ostvari puno radno vreme i standardni radni učinak, dok u protivnom zarada može biti i manja od ugovorene minimalne.

O tome je pisao i Biznis.rs, ukazujući da će se minimalni iznosi zarada u 2025. godini kretati u rasponu od 49.280 dinara za 160 radnih sati do 56.672 dinara za 184 radna sata.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević objasnila je za naš portal i da, ukoliko poslodavci zbog trenutnog stanja u firmi odluče da radnicima isplaćuju minimalnu zaradu, ukupan trošak koji će snositi – što podrazumeva sve pripadajuće poreze i doprinose – kretaće se u rasponu od 66.244,94 dinara za 160 radnih sati do 76.789,87 dinara za 184 radna sata u mesecu.

Ivan Nikolić u analizi nudi i odgovore na pitanja koliko je minimalna plata pretnja slobodnoj konkurenciji na tržištu rada i da li ima negativne efekte na zapošljavanje.

„Tokom talasa liberalizacije 80-tih minimalna zarada se smatrala jednim od bitnih instituta ‘rigidnosti’ tržišta rada i pripisivano joj je izazivanje mnogih ekonomskih problema, od porasta nezaposlenosti do međunarodne konkurentnosti… Međutim, liberalizacija je generisala efekte koji su daleko od onih koje je promovisala teorija fleksibilnih tržišta rada, a među njima i pad učešća plata u BDP-u, nesigurnost radnih odnosa uz eksploziju privremenih, agencijskih ugovora, slabljenje pregovaračke uloge sindikata ili usporavanje rasta proizvodnje i stagnacija produktivnosti„, naveo je Nikolić u analizi.

Njegov zaključak je da se baš zbog takvih posledica može sa pravom tvrditi da garantovana minimalna zarada predstavlja meru jednakosti, podršku rastu i podsticaj produktivnosti.

Isiče i da najveći broj empirijskih istraživanja opovrgava strah da veće minimalne zarade dovode do značajnijeg otpuštanja usled povećanja troškova rada.

„Štaviše, rezultati iz evropskih zemalja pokazuju da je ukupan uticaj na zapošljavanje zanemarljiv, pri čemu su neki sektori zabeležili i rast broja zaposlenih, dok se pokazalo i da garantovana minimalna zarada pozitivno utiče i na ponudu rada tako što rad čini privlačnijim tako što su veće zarade delom podstakle neaktivne i nemotivisane pojedince da uđu na tržište rada, doprinoseći većoj stopi aktivnosti i stopi zaposlenosti“, naveo je u osvrtu u aktuelnom izdanju MAT-a.

Kada je reč o tome da veća minimalna zarada svakako znači i veći trošak poslodavcima, Nikolić navodi da se u praksi veći troškovi apsorbuju na različite načine – kroz prilagođavanje cena, povećanje produktivnosti ili smanjenje profitnih marži.

Podsetimo, takođe, da je država kao kompenzaciju za povećanje najnižih zarada u 2025. godini poslodavcima obećala povećanje u istom procentu neoporezivog dela zarade. To znači da se porez u narednoj godini neće plaćati na iznos do 28.432 dinara.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je u razgovoru za Biznis.rs upozorio i na to da „kada se nešto poveća, a da nema direktan dodir sa produktivnošću i rastom bruto domaćeg proizvoda – a mi smo već zacrtali veoma visok privredni rast od 4,5 odsto, što mislim da niko u Evropi nije predvideo – onda jednostavno dolazimo do toga da se povećava inflacija“.

Ivan Nikolić, međutim, smatra da će jedna mera „poništiti“ efekat druge.

„U našem slučaju se očekuju ipak beznačajni inflatorni pritisci, jer treba podsetiti na činjenicu da će razliku u rastu minimalca za 2025. koja premašuje planirani nominalni rast BDP-a kompenzovati država širenjem neoporezovanog dela zarade. Stoga moramo računati i na neke negativne fiskalne posledice ovako visokog povećanja minimalne zarade“, zaključio je Nikolić u najnovijem izdanju MAT.