Da se više nikada ne ponovi

Radoslav Zelenović je tokom više decenija bio pouzdani čuvar domaćeg filmskog blaga. Nekadašnji urednik filmskog programa Doma omladine Beograda, kasnije i urednik Filmske redakcije Televizije Beograd, osnivač i direktor Festivala evropskog filma na Paliću, gotovo četvrt veka bio je na čelu Jugoslovenske kinoteke, i to u najturbulentnijem periodu novije srpske istorije.

I za vreme međunarodnih sankcija ili tokom bombardovanja 1999. godine ova ustanova kulture održavala je kontakte sa svetom, za šta je ogromnu zaslugu imao upravo Zelenović. Za vreme njegovog mandata Kinoteka se uselila u novu velelepnu zgradu u Uzun Mirkovoj ulici, obnovljeni su i prošireni bunkeri Arhiva Kinoteke na Košutnjaku i pronađene su trake sa prvim srpskim igranim filmom “Život i smrt besmrtnog vožda Karađorđa”, Čiča Ilije Stanojevića iz 1911. godine, koji je potom i digitalno restaurisan. Jugoslovenska kinoteka danas ima jedno od najvećih kinotečkih blaga na svetu.

Zelenovića smo kontaktirali sa namerom da nam kaže svoje pozitivne i negativne utiske za prethodnu godinu, i njegova očekivanja za 2024. Međutim, po njegovim rečima, tragični događaji u beogradskoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i mladenovačkom selu Dubona sve ostale utiske su potisnuli u drugi plan…

“Koliko su ti događaji bili strašni govori činjenica da kao društvo još uvek ne možemo da se oporavimo, i stoje kao opomena da se takve situacije u budućnosti više nikada ne dese.

To je neprebol. Dogodilo se nešto za šta se niko od nas ništa nije pitao.

Razmišljao sam o ostalim utiscima godine (iz pitanja za novogodišnji Leksikon), pa iako sam svestan da život ne sme i ne treba da stane – sve bledi naspram onoga što se desilo u Beogradu i Duboni.

Verovali smo da tako nešto ne može kod nas dogodi, ali pokazalo se da grešimo.

Mislim da tragično nastradala deca moraju da budu oslovljavana svojim imenima, jer će u suprotnom biti zabeležena samo kao deo nekakve užasne statistike. Ona moraju da dobiju zaseban memorijal, pa da i na taj način budu zapamćena.

Nikada nismo, niti ćemo biti dovoljno spremni da prihvatimo nečiju smrt, a najmanje smrt dece. Zato mora da se učini sve da nam se ovakve nesreće nikada više ne ponove.”