Deklarisano seme pšenice pitanje opstanka domaće poljoprivrede

Upotreba deklarisanog semena pšenice odavno je jedna od najvažnijih tema u srpskoj poljoprivredi. Iako je poznato da se ovakvo seme može pohvaliti stabilnijim prinosima i boljim kvalitetom žitarica, procenjuje se da čak polovina oranica pod pšenicom u Srbiji i dalje koristi „seme sa tavana”.

Ova praksa ne samo da ugrožava rod i kvalitet, već direktno utiče na konkurentnost domaće poljoprivrede i zavisnost od stranih proizvođača semena.

Prema procenama stručnjaka, tokom ove jeseni u Srbiji je oko 280.000 hektara zasejano deklarisanim semenom, dok ukupna površina pod pšenicom iznosi oko 580.000 hektara. Naša zemlja godišnje proizvodi oko 65.000 tona semenske pšenice, što je daleko ispod potrebnih 120.000 do 130.000 tona za setvu svih površina.

“Ova situacija pokazuje ozbiljan deficit u domaćem semenarstvu, koje je ključni faktor za obezbeđivanje stabilne i nezavisne poljoprivredne proizvodnje. Pšenica je u 2024. godini donela rod od 2,9 miliona tona, što je značajno manje od očekivanog. Za poređenje, rekordna proizvodnja ove kulture u Srbiji zabeležena je 1991. godine sa 3,7 miliona tona, dok se nakon toga rezultati nikada nisu približili toj brojci”, objašnjava agroanalitičar Branislav Gulan.

Subvencije i podrška države

Kako bi podstakla upotrebu deklarisanog semena, država je uvela regres od 17.000 dinara po hektaru, što je značajno povećanje u odnosu na dosadašnjih 6.000 dinara. Ove subvencije omogućavaju poljoprivrednicima povoljnije uslove za nabavku kvalitetnog semena, a predviđeno je da važe za račune izdate od 1. avgusta 2024. godine.

Budžet za poljoprivredu u 2025. godini takođe je rekordan, sa opredeljenih 149,5 milijardi dinara, od čega će čak 111,4 milijarde biti usmerene na subvencije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da sama visina budžeta neće biti dovoljna ako sredstva ne budu raspoređena na pravi način.

Zašto je deklarisano seme važno?

Korišćenje deklarisanog semena pšenice donosi višestruke prednosti. Prema rečima profesora dr Miroslava Maleševića, jednog od vodećih stručnjaka za strna žita, kvalitetno seme obezbeđuje stabilne prinose i smanjuje rizik od bolesti.

S druge strane, seme „sa tavana”, čak i kada je pravilno tretirano, smanjuje prinos za oko pet odsto, a često zahteva i veće količine pesticida, što povećava troškove proizvodnje.

Osim toga, upotreba sertifikovanog semena je ključna za unapređenje domaćeg semenarstva koje se trenutno suočava sa ozbiljnim izazovima. Nedovoljna proizvodnja semenske pšenice tera proizvođače da posežu za alternativama, čime se otvara prostor za uvoz i jačanje zavisnosti od multinacionalnih kompanija.

“Deklarisano seme nije samo pitanje prinosa ili kvaliteta, već i opstanka domaće poljoprivrede. Ukoliko se semenarstvo u Srbiji ne oporavi i ne poveća proizvodnja, zemlja rizikuje da u potpunosti padne u zavisnost od uvoza”, ističe Gulan.

Ova situacija je već postala realnost kod kukuruza, gde dominiraju strane multinacionalne kompanije. Državne mere, poput povećanih subvencija i regresa za sertifikovano seme, predstavljaju važan korak ka rešavanju ovog problema. Međutim, potrebno je uložiti dodatne napore u edukaciju poljoprivrednika i jačanje domaćih semenarskih kuća, kako bi Srbija postala manje zavisna od uvoza i održala svoju poljoprivrednu proizvodnju na konkurentnom nivou.

“Korišćenje deklarisanog semena nije luksuz, već neophodnost. Stabilniji prinosi, bolji kvalitet proizvoda i dugoročna održivost domaće proizvodnje zavise upravo od toga da li će poljoprivrednici prihvatiti ove promene i iskoristiti prednosti koje im deklarisano seme donosi”, zaključuje agroanalitičar.