Demostat: Građani Srbije na hranu odvajaju duplo više nego Evropljani iz svog budžeta

Podaci za Srbiju i ostale zemlje regiona koje nisu u Evropskoj uniji za 2022. još nisu objavljeni, ali godinu dana ranije, 2021. Srbija je po ovom parametru bila ispod najsiromašnije zemlje EU, Bugarske, ostvarivši bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći od samo 44 procenta evropskog proseka, objavio je danas Demostat.

„U Srbiji je sve skuplje nego u Evropi“, rečenica je koja se često čuje kao izraz frustracije teškim životom na ovim prostorima. I, mada to zapravo nije tačno, upravo objavljeni uporedni podaci Eurostata iz anketa o potrošnji domaćinstva, daju uvid u to zašto mnogi u Srbiji misle da jeste. Naime, iako neretko roba košta više na Zapadu, njihovi građani je po pravilu daleko lakše mogu priuštiti nego naši, što se posebno odnosi na one proizvode i usluge koje najviše i znače ljudima“, navodi Demostat.

Dodaje se da su građani Srbije prinuđeni da za hranu izdvajaju skoro pa dvostruko više iz svog budžeta nego stanovnici EU, dok njihovi troškovi stanovanja i režija čine skoro isti deo rashoda kao i žiteljima razvijenih zemalja.

Posledica toga je da građanima Srbije ostaje znatno manje novca za sve ono što inače čini „dobar život“ – obrazovanje, rekreaciju, kulturu i restorane.

Smatra se da troškovi stanovanja predstavljaju preveliko opterećenje za ljude onda kada na njih odlazi više od 40 odsto raspoloživog dohotka domaćinstva. Kada se onda pogleda onaj deo stanovništva koji živi u iznajmljenim stanovima – čak 45,7 odsto njih je preopterećeno ovim troškovima.

To je više nego duplo od proseka EU koji iznosi 21,2 odsto i predstavlja treći najgori rezultat u Evropi, odmah posle Grčke i Holandije.

Kada se pogledaju stanari koji kiriju plaćaju po sniženim cenama ili stanuju besplatno (razni socijalni stanovi i slične šeme) i tu Srbija stoji veoma loše, jer sa 17,1 odsto ovakvih domaćinstava kojima uprkos sniženoj ceni kirije za njeno podmirivanje i dalje odlazi više od 40 odsto raspoloživog prihoda, Srbija zauzima drugo najgore mesto u Evropi, odmah posle Holandije.

Najmanje domaćinstava preopterećenih troškovima stanovanja je zapravo u kategoriji onih koji žive u stanovima uzetim na kredit. Među njima, samo je osam odsto onih kojima troškovi stanovanja izbijaju bar 40 odsto raspoloživog dohotka iz džepa.

Ali i tih osam odsto je skoro duplo više od evropskog proseka od 4,3 odsto tako da je Srbija i ovde među najgorima u Evropi. Ipak ovaj postotak u Srbiji je u drastičnom padu jer je u periodu od 2015. do 2019. bilo od 20 do čak 30 odsto porodica kojima je stambeni kredit ovako teško padao.

Razlike u tome šta čini stanovanje skupim u EU, a šta u Srbiji pokazuju se i na drugim stavkama. Struja je u Srbiji načelno među najjeftinijim u celoj Evropi, ali njeni građani daleko teže mogu da je sebi priušte nego njihovi rođaci i prijatelji na Zapadu.

U Srbiji, na račune za struju odlazi čak 4,7 odsto mesečnih izdataka, a u EU upola manje, samo 2,4 odsto.

Ništa, međutim, ne pokazuje razliku u životnom standardu tako dobro kao procenat izdvajanja za hranu, ističe Demostat. Evropljani u proseku daju samo 17,1 odsto svog potrošenog novca na jelo i piće, a građani Srbije 28,8 procenata.

Ono na šta se u Srbiji izdvaja manje novca je prevoz – samo 7,6 odsto, spram 10,8 u Evropskoj uniji.

Tako tri glavne grupe izdataka: stanovanje i režije, hrana i piće i prevoz u EU odnose 60,6 odsto kućnog budžeta, a u Srbiji 66,2 procenta. To ostavlja manje novca za druge stvari.

Po paritetu kupovne moći Srbija je bila pri vrhu regionalnih nivoa razvijenosti, ispred Bosne i Hercegovine, Albanije i za nijansu iznad Severne Makedonije, a ispod Crne Gore. Srpski standard je po ovom pokazatelju nešto manji od polovine francuskog standarda, pri čemu je Francuska zemlja koja je najbliže proseku Evropske unije.