Digitalizacija kao prioritet vizne strategije EU – Usklađivanje viza „crvena linija“ za Zapadni Balkan

Evropska komisija objavila je 29. januara strateški dokument koji će definisati kretanje putnika ka Evropskoj uniji u narednim godinama („EU Visa strategy“). Strategija pod nazivom „Povezana, bezbedna i snažna Evropa“ postavlja vizni sistem kao prvi stub odbrane od ilegalnih migracija, ali i kao ključni alat za privlačenje investicija, talenata i turista u uslovima globalne konkurencije.

Jedan od najznačajnijih koraka za poslovnu zajednicu je potpuna digitalizacija viznog postupka. Strategija predviđa da će se ceo proces prijave obavljati online, dok će tradicionalne nalepnice u pasošima biti zamenjene digitalnim vizama.

Ovaj korak, čija se puna implementacija očekuje do 2028. godine, drastično će smanjiti administrativne troškove i vreme čekanja, što je od ključnog značaja za kompanije koje angažuju stručnjake iz trećih zemalja. Takođe, razmatra se uvođenje višestrukih viza sa dužim rokom važenja (dužim od trenutnih pet godina) kako bi EU ostala konkurentna destinacijama poput SAD, Kanade i Velike Britanije.

Poseban fokus strategije stavljen je na države kandidate, prvenstveno Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana. Dokument naglašava da je usklađivanje vizne politike sa listom EU fundamentalni zahtev za sve aspirante na članstvo.

„Uporna neusklađenost viznih politika pojedinih partnera sa politikom EU može stvoriti ili olakšati ilegalne migracione rute. Za zemlje kandidate ovo je osnovni uslov za zaštitu šengenskog prostora“, navodi se u dokumentu.

Za Srbiju i region to znači da će Brisel pažljivo pratiti režime koje ove zemlje imaju sa trećim državama (poput onih iz kojih dolaze neregularni migranti). Ukoliko se te politike ne usklade sa evropskim, Brisel je spreman da aktivira revidirani Mehanizam za suspenziju viza (VSM).

Strategija uvodi novi okvir za procenu bezviznih režima koji uključuje stopu odbijanja viza i neosnovanih zahteva za azil, saradnju u readmisiji (povratku) neregularnih migranata i bezbednosne kriterijume, uključujući borbu protiv sajber kriminala i pranja novca.

Posebno upozorenje upućeno je zemljama koje praktikuju programe „državljanstva putem investicija“ (takozvani „zlatni pasoši“), koje EU vidi kao direktan bezbednosni rizik zbog nedovoljne provere aplikanata.

Iako je bezbednost u prvom planu, strategija priznaje da vizni sistem mora biti „most ka globalnim prilikama“. Fokus je na privlačenju IT stručnjaka i inovatora kroz brže procedure, studenata i istraživača koji doprinose evropskoj nauci, kao i turista, budući da turizam čini značajan udeo u BDP-u Unije.

Tokom 2026. godine Komisija će sa državama članicama usaglasiti nove indikatore za procenu bezviznih režima. Za poslovni sektor u Srbiji ovo znači stabilnije predvidivo okruženje ako se nastavi kurs usklađivanja, ali i potencijalne prepreke u mobilnosti ukoliko politička usklađenost izostane.

„Vizna politika više nije samo set administrativnih pravila – to je strateški izbor koji odražava Evropu kakvu želimo“, zaključuje se u dokumentu Evropske komisije.

EES sistem – uspeh za EU, ali ne i za vozače Zapadnog Balkana

Podsetimo, vozači kamiona iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije blokirali su tokom prošle nedelje teretne granične prelaze ka zemljama Šengena, nezadovoljni primenom novog Entry-Exit sistema (EES), koji je doveo do kulminacije višedecenijskih problema u međunarodnom drumskom transportu. Prevoznici zahtevaju sistemsko rešenje za boravak profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni, koje trenutno podrazumeva maksimalnih 90 dana u periodu od 180 dana.

Smatraju da ovo pravilo nije prilagođeno profesionalnim vozačima i u praksi onemogućava nesmetano obavljanje njihovog posla, što je dodatno zakomplikovano primenom novog Entry-Exit sistema (EES), koji je uveo automatizovane kontrole ulaska i izlaska u EU.

Od početka njegove primene srpske transportne kompanije suočavaju se sa problemima, a vrhunac za prevoznike bila su hapšenja i deportacije vozača, koji su prekoračili maksimalan propisani rok boravka u Šengenu.

U dokumentu Evropske komisije navodi se da Evropska unija uvodi jedan od najnaprednijih digitalnih sistema za upravljanje granicama u svetu, a EES sistem (Entry/Exit System) ocenjuje se kao ključan alat u tom procesu. Kako ističu, ovaj automatizovani IT sistem uspešno je počeo sa radom u oktobru 2025. godine i u potpunosti će biti operativan na svim graničnim prelazima u šengenskom prostoru od aprila 2026.

„Ovaj sistem omogućava putnicima da u svakom trenutku provere preostali dozvoljeni period boravka i automatski obaveštava države članice kada se utvrdi da je neko prekoračio dozvoljeni boravak. Sa više od 20 miliona registrovanih ulazaka i izlazaka od početka primene, EES se već pokazao kao ključan alat u upravljanju granicama, sprečavanju ilegalnih migracija, otkrivanju falsifikovanih dokumenata i krađe identiteta, te u krajnjoj liniji, u jačanju bezbednosti EU“, navodi EK.