Digitalizacija prisutna u građevinarstvu u Srbiji, ali potrebno još povezivanja i edukacije

Prema rečima predsednika udruženja BIM Srbija Veljka Janjića, digitalizacija je potrebna zbog jasnih, merljivih i dugoročnih benefita, a Srbija se po pitanju digitalizacije u građevinarstvu nalazi čak u boljoj trećini država.

„Na svim važnim projektima visokogradnje kod nas se BIM koristi već godinama, a sad polako kreće i korišćenje u infrastrukturnim projektima, a ono što nas raduje da resorna ministarstva i država prepoznaju benefite toga. Pritom, mogli smo da vidimo u poslednjih nekoliko meseci kako je više ministara govorilo o značaju BIM-a“, izjavio je za Biznis.rs Janjić.

Podsetimo, BIM (Building Information Modeling) predstavlja relativno novi univerzalni jezik arhitekture, građevinarstva i infrastrukture, koji pokreće digitalnu transformaciju građevinskog sektora širom sveta. To je strateška i sveobuhvatna metodologija za efikasnije upravljanje građevinskim i infrastrukturnim projektima, uz niže troškove.

BIM omogućava učesnicima na projektu da rade na zajedničkoj platformi, i tako sagledaju sveukupnu efikasnost projekta, optimizuju vreme i bolje upravljaju troškovima, i to u svim fazama životnog ciklusa objekta – od idejnog rešenja sve do rušenja starog objekta.

Pored velikog broja međunarodnih govornika, na BIM konferenciji „Benefiti i izazovi digitalizacije građevinarstva“, prisutnima se obratio i ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović, koji je prepoznao značaj BIM-a, i podsetio da konferenciju podržava od prvog njenog izdanja.

Sekretarka Udruženja za građevinsku industriju Privredne komore Srbije (PKS) Ivana Vuletić istakla je da se u Srbiji građevinarstvom bavi više od 40.000 kompanija i veliki broj preduzetnika, te da samim tim i zapošljava veliki broj ljudi, skoro 170.000, što je, kako je rekla, veoma visok procenat broja zaposlenih.

„Statistika pokazuje da je reč o velikoj industriji čije snage ni mi nismo dovoljno nekad svesni. U PKS se trudimo da pratimo građevinsku industriju, i imamo grupacija u kojima se nalaze firme prema svojim delatnostima, jedna je za zelene tehnologije, koja je i najmlađa, što ne znači ni da je najmanja, već i najviše rade, odnosno, najaktivniji su, i ponosni smo na ono što su uradili za godinu dana“, navela je Vuletić.

Dodala je da se istraživanje odnosi na period od avgusta do decembra prošle godine, i da se vidi da su građevinske kompanije u 90 odsto slučajeva gradile stambene objekte i industrijske prostore.

„Podaci pokazuju da 24 odsto ispitanih kompanija nema iskustva u primeni BIM-a, što je interesantno jer je 30 procenata od tih firmi istaklo da su spremne da krenu sa sprovođenjem BIM-a u naredne dve i po godine. Kada posmatramo gde su naše kompanije aktivne, pokazalo se da su to na prvom mestu naša zemlja, a potom Rusija i Afrika“, navela je Vuletić.

Ispitane kompanije su, kako je naglasila, istakle da postoji nedostatak interesovanja, ali i osoblja koje bi to sprovodilo, a cene tranzicije na BIM našle su se na trećem mestu.

Na panel diskusiji o regionalnom BIM razvoju je potpredsednik zadužen za uspeh proizvoda kompanije Graphisoft iz Mađarske Marton Kiš (Márton Kiss) naveo da oko 90 odsto velikih građevinskih projekata prekorači svoje planirane budžete i zacrtane vremenske okvire.

Dodao je da je njihovo istraživanje pokazalo i da 40 procenata svih emisija ugljen-dioksida (CO2) proizvodi upravo građevinska industrija, kao i da se oko 30 odsto svih radova koji se tiču dizajna objekata odnosi na obnavljanje zgrada usled prethodnih grešaka. Takođe, čak oko 20 procenata novih materijala se baca, odnosno završi na otpadu prilikom izgradnje.

Kiš je podsetio da u građevini postoji veliki nedostatak radne snage, ali i da projekti postaju sve komplikovaniji iz dana u dan. Istraživanje na koje se pozvao pokazalo je da 63 odsto ispitanika smatra da se kompleksnost dizajna projekata posebno povećala u poslednjih nekoliko godina. Takođe, 88 odsto ispitanika je usvojilo ili planira da usvoji multidisciplinarne prakse dizajna.

Panelisti su se složili da je komunikacija jedan od ključnih problema koji stoji na putu digitalizaciji u građevinarstvu, pored edukacije i drugih faktora. Stoga je, kako su naveli, neophodno da postoji saradnja – između različitih lokacija (država), disciplina, ali i sistema.

Naglašen je i potencijal veštačke inteligencije (AI) za dizajn zgrada kao što su: prepoznavanje tačaka, geometrije, šablona, zatim konverzije programa, crteža, slika, potom predviđanja potrošnje energije, protoka saobraćaja, i sličnog, i na kraju generisanja kodova, stilova, i drugih elemenata.