Direktor odgovoran za štetu u firmi i pet godina nakon razrešenja

Mnogi veruju da se potpisivanjem ostavke, razrešenjem sa funkcije ili brisanjem iz Agencije za privredne registre završava svaka veza sa firmom u kojoj su obavljali direktorsku funkciju. Međutim, praksa i zakonska rešenja pokazuju da se odgovornost direktora ne završava poslednjim radnim danom. Naprotiv, upravo tada često počinju pitanja, sudski pozivi i postupci koji mogu potrajati godinama.

Advokati napominju da se često dešava da im se bivši direktori preduzeća obrate sa pitanjima zašto ih zovu na sud kada više nemaju pristup dokumentaciji i godinama nisu deo firme.

„Odgovor je jednostavan, ali za mnoge negativan – zakon ne vezuje odgovornost za formalni status, već za postupke i odluke donete tokom trajanja mandata. Činjenica da neko više nije direktor ne oslobađa ga odgovornosti za štetu koja je eventualno nastala dok je obavljao tu funkciju“, navodi advokat Nevena Petrović.

Dalje pojašnjava da kompanija, ali i njeni članovi, imaju pravo da pokrenu postupak za naknadu štete ukoliko smatraju da je direktor svojim radom ili propustima oštetio društvo.

„Rokovi za takve tužbe definisani su zakonom. Subjektivni rok iznosi tri godine od dana kada je društvo saznalo za štetu, dok je objektivni rok pet godina od trenutka kada je šteta nastala, bez obzira na to kada je otkrivena. To praktično znači da i godinama nakon odlaska iz firme bivši direktor može biti pozvan da odgovara za odluke koje je nekada donosio“, kaže Petrović.

Posebno osetljivo pitanje predstavlja lična imovina direktora. U određenim slučajevima, ako se dokaže da je direktor namerno oštetio poverioce ili da je mešao sopstvenu imovinu sa imovinom firme, sud može primeniti institut takozvanog proboja pravne ličnosti.

„U tom slučaju direktor ne odgovara samo imovinom društva, već i svojom privatnom imovinom, što rizik čini znatno većim. Zato se kao ključna preporuka izdvaja insistiranje na formalnoj primopredaji dužnosti. Umesto neformalnog odlaska „na reč“, važno je da se precizno dokumentuje stanje u trenutku prestanka mandata i sačuvaju kopije svih ključnih odluka. Takva dokumentacija može predstavljati najvažniji dokaz da je direktor postupao u dobroj veri i u skladu sa informacijama koje su mu tada bile dostupne“, isitče naša sagovornica.

Odgovornost direktora ne prestaje ni kada je reč o čuvanju poslovnih tajni. Zakon propisuje obavezu čuvanja poslovne tajne tokom trajanja mandata i najmanje dve godine nakon prestanka funkcije, a ugovorom taj rok može biti produžen, ali ne duže od pet godina.

„Poslovnom tajnom smatra se svaki podatak koji nije javno poznat, a čije bi otkrivanje moglo naneti štetu društvu. Odgovornost se isključuje samo ako je otkrivanje podataka bilo zakonska obaveza, neophodno radi zaštite interesa društva ili u cilju ukazivanja na krivično delo“, naglašava Petrović.

Ukoliko direktor prekrši neku od svojih zakonskih ili ugovornih dužnosti, protiv njega se mogu preduzeti različite mere – od tužbe za naknadu štete, preko zahteva za isključenje iz društva ako je istovremeno i član, do raskida radnog odnosa ukoliko je bio zaposlen.

Rok za pokretanje postupka iznosi šest meseci od saznanja za povredu, a najkasnije pet godina od dana kada je povreda učinjena. Tužbu može podneti pojedinačni član društva u svoje ime, više članova zajednički ili članovi u svoje ime, ali za račun društva, kroz takozvanu derivativnu tužbu.

Na koje načine direktor može biti angažovan?

Zakon o radu pojam direktora tumači široko, pa se pod ovom funkcijom podrazumevaju i upravnici, dekani, rektori, predsednici i generalni sekretari. U praksi, firma može angažovati direktora na više načina.

Prema objašnjenju advokata Bojana Đukanovića iz advokatske kancelarije Papadakis & Čabarkapa, direktor može biti zaposlen na osnovu ugovora o radu, na određeno ili neodređeno vreme, ili angažovan putem posebnog ugovora o pravima i obavezama.

Ako je direktor zaposlen na neodređeno vreme, njegov radni odnos se po pravilu nastavlja i nakon isteka mandata. Poslodavac je tada u obavezi da mu ponudi drugo odgovarajuće radno mesto. Ova situacija je česta kada je za direktora izabrano lice koje je već bilo zaposleno u toj firmi.

S druge strane, kada je radni odnos zasnovan na određeno vreme, on najčešće traje koliko i mandat, pa njegovim istekom prestaje i radni odnos.

Kada direktor nema zasnovan radni odnos sa društvom, prava, obaveze i odgovornosti uređuju se posebnim ugovorom. Ovim ugovorom regulišu se visina naknade za rad, pravo na odsustvo i odmor, zaštita na radu, ali i precizno definišu odgovornosti. Iako zakon ne propisuje minimalni iznos naknade, ona mora biti jasno određena i predstavljati adekvatnu naknadu za obavljanje funkcije, uz obavezu obračuna i plaćanja poreza i doprinosa.

Posebna pravila važe i za strane državljane koji su imenovani za direktore domaćih društava. Ukoliko su angažovani po osnovu ugovora o pravima i obavezama i borave u zemlji kraće od 90 dana u periodu od 180 dana, radna dozvola im nije potrebna. Međutim, ako su zaposleni na osnovu ugovora o radu, obavezni su da pribave i radnu dozvolu i dozvolu za privremeni boravak.