Đedović: Do kraja maja Vlada Srbije usvojiće listu prioritetnih investicija u energetici

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović najavila je danas da će Vlada Srbije do kraja maja usvojiti listu prioritetnih investicija u oblasti energetike za čiju će realizaciju biti potrebno više od 15 milijardi evra.

„Investicije će se odnositi na ceo energetski sektor, proizvodnju električne enrgije, gasni i naftni sektor. Prve indikacije su da će nam biti potrebno više od 15 milijardi evra u narednim godinama da bismo došli do onoga čemu težimo“, kazala je Đedović na otvaranju dvodnevne konferencije „Beogradski energetski forum“.

Dodala je da će više od 10 milijardi evra biti uloženo u proizvodne kapacitete, a ostalo u prenosnu mrežu i distribitivni sistem. Ulagaće se, kako je istakla, u najneophodnije, bez čega ne može da se dođe do svih energetskih ciljeva Srbije do 2050. godine, a koji podrazumevaju energetsku tranziciju i energetsku sigurnost.

Kako je navela, ulagaće se više u solarnu energiju iz državnih, javnih proizvodnih kapaciteta, a radi se o samobalansirajućim solarnim elektranama, visokog kapaciteta do jednog gigavata (GW).

„Izgradiće se reverzibilna hidroelektrana ‘Bistrica’, a razmatraće se da li ima ekonomske i tehničke opravdanosti da se gradi hidroelektrana ‘Đerdap 3’. Planira se i izgradnja solarne elektrane ‘Morava’, vetroparka Kostolac, Vlasinske hidroelektrane, ali i revitalizaciju postojećih hidroelektrana“, precizirala je Đedović.

Navela je i da se na spisku prioritetnih proizvoda nalazi i izgradnja Panonskog koridora za prenos električne energije gde će se povezati sa Mađarskom, ali i Centralnobalkanski korodor gde će se pojačati prenosna mreža sa Bugarskom i Bosnom i Hercegovinom.

Ministarka je kazala da je za to potrebna jaka nacionalna energetska kompanija kao što je Elektroprivreda Srbije „koja mora da iznese te investicije u saradnji, odnosno strateškim partnerstvima sa onima koji u toj oblasti rade dugo godina i imaju više iskustva i znanja, poput partnera iz zemalja EU, Kine i SAD“.

Navela je i da se Srbija udružuje sa Republikom Srpskom, kako bi povećala zajedničke hidrokapacitete, pre svega gradnjom hidroelektrane „Buk Bijela“, ali i drugim hidroelektranama u slivu Drine.

Govoreći o budućnosti energetskog sektora, ona je istakla da je nužno i detaljno planiranje potreba električne energije u narednim godinama, pre svega za potrošnju rastuće ekonomije, ali i zadovoljenje potreba građana, kao i da je neophodno da se to dostigne pre evege iz sopstvenih proizvodnih kapaciteta.

Đedović je podsetila da je Srbija zemlja koja ima ambicije da postane punopravna članica EU, što znači da bi do 2050. godine trebalo da dekarbonizuje energetski sektor, odnosno prestane sa proizvodnjom struje iz uglja, za šta se donose strateški planovi.

Dodala je da je Srbija u prethodnom periodu ispunila ciljeve po pitanju učešća obnovljivih izvora energije (OIE). „To je bilo 27 odsto OIE do 2020. godine. Prateći ciljeve kojima teži EU podižemo lestvicu na više i u narednim godinama. Ciljevi će biti ambiciozni i realni, kako bismo bili sigurni da imamo sigurnost snabdevanja, ali i da proces energetske tranzicije bude finansijski održiv i socijalno pravedan“, rekla je Đedović.

Ukazala je da se u Srbiji trenutno dve trećine električne energije dobija iz uglja, koji je bazni energent, te da ne postoji „čarobni štapić“ kojim on može da se zameni preko noći, kao i da država mora da bude odgovorna prema ljudima koji rade u rudarskom sektoru, zbog čega je potrebno adekvatno planiranje i budžetiranje energetske tranzicije.

„Zato planiranja idu ka cilju da imamo udeo od 45 odsto OIE kad je reč o proizvodnji električne energije, a cilj u bruto finalnoj potrošnji između 30 i 40 odsto. Njegovo dostizanje će zavisiti od mnogo faktora i energetskih modela koji se planiraju“, rekla je ona.

Dodala je i da je nedavnim izmenama Zakona o korišćenju OIE omogućeno uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju, na solar, vetar i biomasu, na način koji neće ugroziti sigurnost rada elektroenergetskog sistema Srbije. To znači, kako je objasnila, da će investitori imati neophodnu predvidivost i sigurnost da planiraju svoje projekte na duži rok, jer će se usvojiti i trogodišnji planovi kada je u pitanju razvoj OIE, a biće jasna i pravila kada je u pitanju odgovornost za balansiranje novih kapaciteta iz OI, pre svega za  komercijalne projekte.

„Izmene zakona omogućiće da se u narednih nekoliko godina utrostruče kapaciteti iz OIE i sa sadašnjih 550 megavata (MW) dođe do 1.500 MW“, kazala je Đedović.

Ministar energetike Bugarske Rosen Hristov ocenio je da je energetski sektor suočen sa ogromnim izazovima koji su se posebno zaoštrili prethodne godine i zato su ovakve konferencije važne kako bi se diskutovalo o zajedničkim rešenjima problema.

Hristov je naveo da su izazovi koji stoje pred zemljama regiona da se obezbedi energetska sigurnost, uz više zelene energije i energetsku efikasnost u svakoj oblasti, uključujući i one sa rudnicima uglja i termoelektranama.

„Izazov je da se to uradi u veoma kratkom vremenskom roku, što ne ostavlja prostor za greške. Zato su najbolje prakse iz svake od zemalja veoma važne, kako bi se ova tranzicija obavila efikasno uz dobrobit svih učesnika“, kazao je bugarski ministrar.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić naveo je da u Srpskoj počinju velika ulaganja u energetski sektor.

„U ovom trenutku imamo zaključene ugovore i dobijene koncesije za projekte u vrednosti od 3,15 milijarde konvertibilnih maraka. To je veliki korak koji je načinila Republika Srpska imajući u vidu obim njene ekonomije“, rekao je Đokić. Kako je naveo, procena je da će ti projekti moći da se realizuju u narednih pet godina.