Đogović: Usporavanje privrednog rasta delom i posledica duboke društvene krize

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu 2025. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 2,1 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Desezonirana serija podataka pokazuje rast bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu 2025. godine od 1,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Ovo je za nijansu bolji rezultat od statistike za prvi kvartal, kada je privredni rast iznosio 1,9 odsto, ali znatno slabije od prethodne godine. Naime, u trećem i četvrtom tromesečju 2024. BDP je rastao po stopi od 3,2 odnosno 3,3 procenta.

Posmatrano po delatnostima, u drugom kvartalu 2025. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (tri odsto) i sektoru informisanja i komunikacija (5,9 odsto).

Realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva (16,1 odsto).

Posmatrano po agregatima upotrebe bruto domaćeg proizvoda, realni rast zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava – tri odsto, izdataka za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) – 3,8 odsto, izdataka za finalnu potrošnju države, 3,7 odsto, izvoza robe i usluga, 4,6 odsto i uvoza robe i usluga, 9,8 odsto. Realni pad zabeležen je kod bruto investicija u osnovna sredstva – četiri odsto.

Đogović: Osetni podbačaj u dinamici privrednog rasta

Komentarišući najnovije statističke podatke, ekonomista Saša Đogović u razgovoru za Biznis.rs ističe da ćemo ove godine imati osetni podbačaj u dinimaci privrednog rasta.

“Umesto projektovanih 4,2 odsto biće ispod tri odsto. Prognoze govore da će plafon biti do 2,7 procenata, što govori o tome da se Srbija nalazi u dubokoj društvenoj krizi koja ima određene ekonomske konsekvence. One se dominantno prvo primećuju u uslužnom sektoru, turizmu i građevinarstvu” ukazuje Đogović.

Naš sagovornik ističe da je u građevinarstvu očito došlo do pada jer su investitori uzdržani ili odlažu svoje projekte čekajući da vide razrešenje društveno-političke krize u kojoj se Srbija nalazi već deset meseci.

“S tim u vezi, građevinarstvo jeste grana uslužne delatnosti koja je najviše podbacila, a tu je svakako i turizam. Maloprodajni promet ima manju pozitivnu dinamiku od očekivane, uprkos povećanju minimalca početkom ove godine, rastu penzija i zarada u javnom i privatnom sektoru. Razlog za to je neisplaćivanje i smanjivanje određenih zarada nastavnicima, univerzitetskim profesorima i nastavnom osoblju. Došlo je do kontrakcije lične potrošnje, što se odrazilo i na osetnije slabljenje dinamike rasta maloprodaje”, navodi Saša Đogović.

On smatra da je sigurno došlo do negativnih posledica i u domenu saobraćaja zbog slabljena turističkog prometa, što se odrazilo i u dinamici prevoza putnika.

Prema njegovim rečima, u delu uslužnog sektora jedino su softverske usluge i programiranje obezbedili osetni pomak napred, jer oni ne zavise od društveno-političke krize.

Takođe, u jednom delu industrijske proizvodnje ostvaren je pozitivan pomak zahvaljujući proizvodnji električnih vozila u fabrici Stellantis i gumarskoj proizvodnji u Linglongu.

“Do pomaka napred došlo je i zahvaljujući sektoru proizvodnje motornih vozila jer je sredinom februara startovala proizvodnja električnog vozila u Kragujevcu i ta proizvodnja se postepeno podizala tako da je u drugom kvartalu došla do izražaja, i u trećem kvartalu će se to još značajnije prikazati. Takođe, u novembru 2024. godine Linglong je počeo efektivno da podiže kapacitete svoje proizvodnje i započeo proizvodnju i kamionskih guma, tako da je to dovelo do nove rastuće dinamike proizvodnje u gumarskoj industriji, koja je sa industrijom motornih vozila bila noseća grana prerađivačke industrije”, naglašava Đogović.

“I na kraju, ono što se može zaključiti jeste da je neophodno da Srbija artikuliše ovu energiju nezadovoljstva koja se valja po ulicama već deset meseci i da sagleda opšti interes, a ne partikularne, uskogrupne ili pojedinačne interese jer samo tako može doći do stabilnosti situacije i prohodnosti institucionalnih kapaciteta ka stabilizaciji ukupnih društveno-političkih prilika u zemlji, što bi onda delovalo blagotvorno i na ukupnu ekonomsku dinamiku”, zaključuje ekonomista Saša Đogović.