Dnevni red Skupštine od 60 tačaka – svaka šesta je novo zaduživanje, ukupno 1,26 milijardi evra

Za danas je zakazana prva vanredna sednica Skupštine Srbije u novom sazivu, a na dnevnom redu je čak 60 tačaka, od kojih se ukupno deset odnosi na nove zajmove za izgradnju putne i energetske infrastrukture, dok su među zajmodavcima kineske, italijanske, francuske i nemačke banke i finansijske institucije.

Ukupna vrednost pozajmica o kojima će raspravljati poslanici iznosi 1,26 milijardi evra, a najvredniji kredit država traži od banke u većinskom vlasništvu Srbije – Poštanske štedionice, i to oko 358 miliona evra ili 42 milijarde dinara za Nacionalni stadion i prateću infrastrukturu.

Poslanici će imati priliku da se izjasne i o odlaganju plaćanja ukupno dve milijarde dolara kredita koji je Fond za razvoj Abu Dabija odobrio Srbiji 2014. i 2022. godine.

Ugovor o dugoročnom investicionom kreditu, koji je deo Predloga zakona o zaduživanju kod Poštanske štedionice, predviđa odobravanje kredita od 42 milijarde dinara za potrebe finansiranja investicionih ulaganja u „Projekat izgradnje urbane infrastrukture i nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama“, a na osnovu Ugovornog sporazuma Nacionalni fudbalski stadion LOT 2 potpisanog 30. septembra 2023. godine između finansijera – Srbije, investitora i naručioca – Ministarstva finansija i izvođača radova – kineske kompanije Power Construction Corporation of China Limited – Ogranak Beograd.

Rok otplate kredita je 132 meseca, odnosno 11 godina, uz grejs period od 36 meseci od stupanja na snagu Ugovora o dugoročnom kreditu, uz kamatu koja se izračunava po formuli 3M Belibor plus fiksna marža od 2,9 odsto.

Banka Poštanska štedionica je, inače, u većinskom vlasništvu države, gde Srbija poseduje 78,55 odsto učešća u kapitalu, dok su među manjinskim akcionarima JP Pošta Srbije, Telekom Srbija, Republički PIO fond i Fond za razvoj.

I za puteve krediti kod domaćih banaka

Ukupno tri predloga zakona o novom zaduživanju odnose se na izgradnju saobraćajne infrastrukture – to su dva kredita ukupne vrednosti 26,7 milijardi dinara (oko 228 miliona evra) koji se odnose na saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica, dok se treći zajam podiže za obilaznicu oko Kragujevca.

Za saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica država planira da se, uz podršku Skupštine, zaduži kod Banca Intesa i Unicredit banke za ukupno 26,7 milijardi dinara ili oko 228 miliona evra, dok za obilaznicu oko Kragujevca od OTP banke traži 12 milijardi dinara, odnosno oko 103 miliona evra.

Ti krediti bi se otplaćivali u dinarima, sa fiksnom maržom u iznosu tromesečnog ili šestomesečnog Belibora uz maržu u rasponu od 2,9 do 3,05 odsto godišnje.

Energetika: Krediti uz ozbiljne preduslove

Kada je reč o energetici, pred poslanicima je grupa predloga zakona koji predviđaju pozajmice od italijanskih, francuskih i nemačkih banaka i finansijskih institucija, ali uz čitav niz preduslova, među kojima prednjači Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o garanciji koju država Srbija daje italijanskoj finansijskoj instituciji Cassa Depositi E Prestiti za ugovor o zajmu vredan 100 miliona evra.

Ova garancija EPS-u predviđa obavezu garanta – Srbije – da obelodani rok za usvajanje Nacionalnog klimatskog plana, utvrdi „prekretnicu“ za zatvaranje termoelektrana do 2030. godine, kao i da usvoji NEKP (Nacionalni energetski i klimatski plan) do 30. septembra 2024. godine, koji će postaviti cilj uključivanja od preko 45 odsto obnovljivih izvora u proizvodni miks električne energije u Srbiji do 31. decembra 2030. godine.

Sa druge strane, na odluku poslanika čekaju i dva predloga zakona o zaduživanju kod Nemačke razvojne banke KfW ukupne vrednosti 70 miliona evra, namenjenih za projekte energetske efikasnosti u javnim zgradama, kao i za razvoj tržišta biomase.

Među „energetskim“ zajmovima je i onaj koji se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju garancije za JP Elektromreža Srbije, koji podižemo uz pomoć francuskog „ogranka“ Deutsche Bank. Ova garancija vredna je nešto više od 97 miliona evra u maksimalnom iznosu.

Protokol sa Kinom i odlaganje isplate Razvojnom fondu Abu Dabija

Deseti i poslednji „novi“ kredit o kome će diskutovati poslanici je kreditni aranžman sa luksemburškim ogrankom Bank of China, vredan 183,4 miliona evra, a koji je namenjen nastavku sprovođenja programa „Čista Srbija“, odnosno izgradnji kanalizacije u Novom Sadu, Subotici, Inđiji, Adi i još pet manjih opština i gradova, čiji je izvođač kineska kompanija China Road and Bridge Corporation.

Ova pozajmica deo je šireg komercijalnog ugovora o izgradnji kanalizacione infrastrukture koji je sklopljen još 2021. godine.

To, međutim, nije i jedini predlog o kome će raspravljati poslanici, a koji se odnosi na saradnju sa Kinom. Čeka ih i odlučivanje o Protokolu za unapređenje Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između vlada Srbije i Kine koji, između ostalog, predviđa izmene poput onih da se na uvoz dobara iz Kine za sprovođenje infrastrukturnih projekata ne plaća PDV ukoliko se radi o projektima obuhvaćenim tim Sporazumom.

Konačno, poslanici bi trebalo da daju poslednju reč i kada je u pitanju odlaganje isplate milijardu dolara vredne pozajmice Fonda za razvoj Abu Dabija. Sporazum o odlaganju isplate ove rate sa 9. decembra ove godine na taj isti datum, ali 2026. godine, postignut je krajem juna, uz povećanje kamatne stope sa tri na četiri odsto.

Sporazum o odlaganju isplate sklopljen je sa Fondom za razvoj Abu Dabija i za stariju pozajmicu, odnosno za kredit od milijardu dolara iz 2014. godine. Ova isplata „pomerena“ je sa avgusta ove na avgust 2026. godine, takođe uz povećanje kamate na četiri odsto godišnje.