Domaće banke „drže“ 60 odsto državnih dinarskih obveznica, a sve više finansiraju infrastrukturne projekte

„Kreditirati državu Srbiju danas je jedan od najsigurnijih poslova“, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković odgovarajući na pitanje Biznis.rs o tome da li centralna banka primećuje „zamah“ kod domaćih banaka kada je reč o odobravanju sredstava za infrastrukturne projekte.

U NBS ipak ističu da nema mesta brizi – iako su veliki investitori u javni dug, banke ipak srazmerno više sredstava plasiraju privredi nego državi, pa su tako na kraju septembra u strukturi njihove aktive 11 odsto činile državne obveznice, dok su krediti privredi imali udeo od 27 odsto.

Da li će, međutim, tako i ostati, pošto se predlogom budžeta za 2025. godinu za finansiranje bankarskim kreditima planira 14 infrastrukturnih projekata vrednih nešto više od dve milijarde evra?

Jedna od vesti koje su obeležile proteklu nedelju je i ta da je Vlada Srbije usvojila predlog zakona kojim se odobrava zaduživanje kod Poštanske štedionice u vrednosti od 24,89 milijardi dinara (oko 213 miliona evra) za finansiranje izgradnje tunelske veze između Karađorđeve ulice i Dunavske padine u Beogradu, dok je potpisan ugovor i za 18 milijardi dinara kredita za izgradnju saobraćajnice na Makiškom polju, odakle „kreće“ budući beogradski metro.

To su samo poslednji u nizu infrastrukturnih projekata iza kojih će stati domaće banke – setimo se da je letos izglasan čitav niz zakona kojima se odobrava zaduživanje za izgradnju putne infrastrukture kod OTP, Intesa i UniCredit banke, dok je Poštanska odobrila 42 milijarde kredita za „Projekat izgradnje urbane infrastrukture i Nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama“.

„Kreditirati državu Srbiju danas je jedan od najsigurnijih poslova, a za banke je to posao koji sa sobom ne nosi nikakvu dodatnu rezervaciju u smislu rizika. Ponderi za kreditiranje države koja svoje obaveze izmiruje u dan i ‘do centa’ su nula. Zato nas to ne brine, a posebno u stanju visoke likvidnosti, jer usmeravanje na taj deo plasmana nikako ne znači da nekoga uskraćuju za izvore finansiranja“, rekla nam je guvernerka Tabaković.

NBS svakako ništa ne tvrdi bez odgovarajućih podataka, a oni kažu da je 11 odsto aktive naših poslovnih banaka na dan 30. septembar bilo plasirano u državne dinarske hartije od vrednosti, kao i da je 24 odsto aktive kod građana u vidu kredita.

„Privredi je plasirano 27 odsto aktive u vidu kredita, dok je 25 odsto takozvani ‘višak likvidnosti’, vidljiv na našim repo aukcijama“, istakla je guvernerka.

Domaće banke su značajan igrač kada je reč o finansiranju našeg javnog duga, bilo da je reč o obveznicama ili kreditima.

Kako je Biznis.rs već pisao, u junu prošle godine poslovne banke su se nalazile na sedmom mestu liste od 18 najvećih poverilaca Srbije, sa ukupno 2,1 milijardom evra odobrenih kredita.

Taj iznos je do kraja septembra ove godine porastao za nešto više od milijardu evra, a poslovne banke postale su naš najveći poverilac posle kupaca evroobveznica i obveznica u domaćoj valuti.

„Naše poslovne banke redovno ulažu u obveznice Republike Srbije. Kada pogledamo plasirane dinarske hartije od vrednosti, čija je protivvrednost oko sedam milijardi evra (oko 800 milijardi dinara), čak 60 odsto se odnosi na domaće banke, dok 16 odsto ukupne vrednosti čine ulaganja nerezidenata“, rekao nam je viceguverner Nikola Dragašević tokom prezentacije Izveštaja o inflaciji.

Pozajmice privredi su na kraju trećeg kvartala ove godine premašile vrednost od 2.057 milijardi dinara, pa su se tako pravna lica zaduživala za 10,5 odsto više u odnosu na godinu pre, dok su kod preduzetnika zaduženja za kredite iznosila 76.138 milijardi i veća su za 9,8 odsto u odnosu na septembar 2023. godine, pokazao je Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.

Ipak, podaci NBS o repo aukcijama ukazuju na to da čak 25 odsto aktive naših banaka čine „neplasirana“ sredstva.

O tome da li bi taj novac pre mogao da završi kod države ili kod privrede čitajte sutra, u nastavku našeg istraživanja.