Domaće turističke agencije uspešno plove kroz društvenu krizu i inflaciju

Mnogo toga je rečeno o dolaznom srpskom turizmu, ali kakve su statistike odlaznog? Gde putuju i koliko troše građani Srbije, i kako se u svemu tome snalaze domaće turističke agencije? Kakvo je njihovo poslovanje, s obzirom na to da je turistička industrija jedna od važnijih privrednih grana kod nas?

Ukratko – građani Srbije su tokom 2024. godine pokazali snažan entuzijazam za međunarodna putovanja. Precizni podaci o ukupnom broju odlazaka u inostranstvo nisu dostupni, ali uvidi iz različitih izvora pružaju sveobuhvatan pregled obrazaca putovanja, troškova i preferiranih destinacija.

Nacionalna avio-kompanija Air Serbia prijavila je da je prevezla ukupno 4,44 miliona putnika na redovnim i čarter letovima u 2024. godini, što predstavlja povećanje od šest odsto u odnosu na godinu ranije. Obavljeno je više od 47.000 letova koji su povezali Srbiju sa 87 destinacija u 33 zemlje na četiri kontinenta.

O trenutnom stanju turističke industrije, najpopularnijim destinacijama i izazovima u poslovanju Biznis.rs je razgovarao sa Zoranom Serdarom iz novosadske agencije Fantast Turist, jedne od najjačih u Vojvodini.

Kako je izgledala prošla godina iz ugla turističkog radnika? Koje turističke destinacije su bile najzastupljenije među srpskim turistima tokom 2024. i generalno u periodu posle pandemije?

„To su prvenstveno bili Istanbul i Kapadokija, mada je interesovanje za Kapadokiju počelo da opada zbog ogromnog poskupljenja letenja balonom. Ipak, naši turisti su se dosta okrenuli i ka zapadnoj Evropi – Lisabonu, Portu (popunjeno do poslednjeg mesta), kao i Andaluziji, Valensiji… Sve je to popunjeno mesecima unapred. Popularne su i takozvane ‘bumerang’ ture – odlazi se autobusom, a vraća avionom ili obratno.

Prošla godina je bila neverovatna, godina turističkog buma kada nije postojala agencija u Srbiji koja se ozbiljno bavi svojim poslom, a da nije imala rekordan broj putnika – čak i u odnosu na pretpandemijski period. Odličan izraz – ‘osvetnički turizam’, može se baš primeniti na 2022. i 2023. godinu, dok je 2024. dostigla sasvim drugi nivo – čak pet odsto iznad 2019. Očigledno je ostalo dovoljno novca, a ljudima je dosta zatvorenosti. Na moje veliko iznenađenje, prvo se prodaju skuplji aranžmani, pa tek onda jeftiniji.

Kada je reč o đačkim i studentskim ekskurzijama, takođe su popularniji skuplji aranžmani – Španija ili Rim, na primer. Biraju se i skuplji hoteli, jer se za svega nekoliko evra više dobija mnogo veći kvalitet. Društvene mreže su donele puno pluseva, ali i limitirajućih faktora – veoma se gleda kvalitet smeštaja, kao i internet veze. Ipak, najbitnije je da su na putovanjima deca (i stariji ljudi), koja su veoma vezana za telefone, televizore, računare, okrenuta jedni ka drugima, mogu da se upoznaju i druže, to je svojevrsni timbilding.“

Kakva su vam očekivanja za tekuću godinu? Da li se nadate još boljim rezultatima?

„Što se tiče napretka u 2025. godini, teško da će ga biti, prvenstveno zbog trenutne situacije koja se poražavajuće odražava na naše poslovanje. Jedan deo škola je otkazao putovanja planirana za ovo proleće, neki su pomerili sa marta i aprila na maj i jun, a neki i za jesen. Problematično je što su neke škole odustale, a ceo taj proces se radi preko javnih nabavki – gubici su veliki i za nas, ali i za decu koja nemaju uspomenu poput maturske ekskurzije.

Ipak, te disrupcije smo imali i početkom devedesetih i 1999. godine, pa i 2020. To je nešto što se prosto ne može izbeći.

Osim Španije i Italije apsolutni hit kod naših turista trenutno je Ohrid, budući da je blizu, atraktivan i jeftin. Postaju popularne i destinacije u Bosni i Hercegovini, kao što su Banjaluka i Trebinje. Srbi iz Banjaluke jedva čekaju turiste, i to je ‘win-win’ kombinacija, jer je reč o odličnim hotelima jeftinijim od Zlatibora i Kopaonika, ili od Vrnjačke Banje, što su oduvek uspešne destinacije kod naših turista.“

Koji su trenutno najveći izazovi u poslovanju turističkih agencija?

„Sadašnja kriza u državi je eksterni faktor koji se ne može rešiti tako lako, ali najveći problem inače predstavlja povećanje cena – što hotelijerskih usluga, što raznih ulaznica i, naravno, dnevnica vodiča, a to sve dovodi do naglog poskupljenja aranžmana. Oko 10 do 15 odsto se kreće godišnje povećanje cena putovanja.

Cene goriva nisu čak drastično povećane, a cene po kilometru se povećavaju iz više razloga – najpre zbog poskupljenja radne snage, vozača koji žele da budu dobro plaćeni, a iskusnog kadra nedostaje. Ljudi koji su fakultetski obrazovani u turizmu ne mogu i ne treba da rade za mininalac, tako da sve to poskupljuje cene aranžmana.

Hotelijeri u inostranstvu procenjuju da im oko sedam procenata godišnje ostane kao neto prihod, i to daje jasnu sliku o prirodi našeg poslovanja. Dakle, sve te ulazne cene i njihova godišnja povećanja se ukalkulišu u izlaznu cenu koju daje agencija, a koja mora biti privlačna potrošačima. Dobri vozači i dobri vodiči su srž, a mi se odlikujemo i dobrim vodičima koji nisu jeftini, kao i kvalitetnim i pouzdanim vozilim – autobusima, pre svega.“

Kakvi su vam planovi za naredni period?

„Sada se ne može planirati neki veliki, a kamoli rapidan rast, čemu smo se nadali tokom 2024. godine, ali se mogu smišljati novi aranžmani. Svaki novi aranžman je kompetitivna prednost za agenciju, jer se tako širi ponuda i počinju da izdvajaju pojedinačne agencije na tržištu. Mnoge kolege rade subagentsku uslugu i to je isplativo, ali najbolji su sopstveni aranžmani koje, s ponosom mogu reći, mi u Fantastu imamo. Ovi aranžmani donose desetine hiljada putnika godišnje, koji se konstantno vraćaju.

Recimo, jedan naš originalni aranžman je ‘La vita è bella’, po filmu Roberta Beninjija, koji je vodio i koncipirao kolega iz Beograda Dragan Subotić, i dobio potvrdu samog Beninjija da ga može tako brendirati. Jedan region koji nije bio ‘pod reflektorima’ je Umbrija – u centralnoj Italiji, i to je novo u ponudi. Nedavno su naši turisti otkrili Alzas i Lorenu, dakle Strazbur, Kolmar, sa izvorištima Dunava – ‘romantična Nemačka’ koja nije bila u fokusu naših turista, a tu su i Štutgart i Baskija. Moraju se slušati putnici, njihove želje i saveti, i onda se prema njima sve koncipira. Moraju se stalno otkrivati nove destinacije, to je trka na tržištu koja ne prestaje.“

Koliko savremena tehnologija pomaže, odnosno odmaže u celoj priči?

„Svi imaju telefon, svi smo danas influenseri. Zbog mnoštva informacija ljudi postali obrazovaniji, ali i malo razmaženiji kada je reč o hotelima. Mi prilagođavamo svoje aranžmane putnicima i onome što su oni videli na internetu. Nedavno sam pričao sa jednom doktorkom u penziji koja mi je objašnjavala kako sa svojim suprugom traži i izučava po internetu šta bi posetili. To nije samo običaj mladih ljudi.

Budućnost je apsolutno u toj priči – na društvenim mrežama, ne samo u prepoznavanju destinacije, nego i u praktičnom pristupu. Sve su češće online rezervacije, primena veštačke inteligencije, e-uplate, e-potpisi ugovora. Više od polovine putnika se prijavljuje preko sajta, u koji se isto tako mora mnogo ulagati.

Moja preporuka putnicima je ono što preporučujem i svojoj deci kada idu na putovanja, ili svojim prijateljima – da se što više opuštaju tokom putovanja, da uživaju i ne gledaju neke limitirajuće faktore ili negativne aspekte. Treba razmišljati o tome da je svako putovanje jedno novo bogatstvo koje su ljudi polako počeli da posmatraju kao važnije od nekih drugih, materijalnih bogatstava. To je ono što nas menja da budemo mnogo bolji ljudi. To se prepoznaje i zato je turistička industrija u stalnom usponu i u svetu i kod nas.“