Izvoz iz Srbije prošle godine porastao 3,7 odsto

U 2023. godini iz Srbije je izvezena roba ukupne vrednosti 28,6 milijardi evra, što čini godišnji rast od 3,7 odsto, dok je u isto vreme celokupni uvoz vredeo 36,86 milijardi evra, uz međugodišnje smanjenje od 5,5 odsto. 

Izražen u evrima, deficit iznosi 8,2 milijarde, i manji je 27,9 odsto u poređenju sa 2022. godinom. Pokrivenost uvoza izvozom je 77,7 odsto, za razliku od 70,6 procenata godinu dana ranije, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,5 odsto); sledi Beogradski region (24,2 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,4 odsto), a oko 2,3 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,3 odsto); slede Region Vojvodine (33,1 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,3 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,3 odsto), a oko 2,0 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,7 odsto, a slede roba za široku potrošnju, 25,8 odsto i oprema, 12,4 odsto. 

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,9 odsto, slede roba za široku potrošnju, 19,9 odsto i oprema, 12,3 odsto. 

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata i drumskih vozila. Pokrivenost uvoza izvozom u zemlje CEFTA je 260,3 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 4,4 a uvoz 1,69 milijardi evra.