Domaći online kupci veruju veb-prodavnicama na .rs domenu

Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), koja upravlja registrom naziva nacionalnih internet domena .rs i .срб i internet infrastrukturom od posebnog značaja za funkcionisanje interneta u Srbiji, objavila je rezultate istraživanja o radu 1.000 domaćih veb-prodavnica.

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2022. godine je u našoj zemlji obavljeno preko 42 miliona transakcija na internetu i kupljeno je robe i usluga u vrednosti od 1,2 milijarde evra.

“Google u lokalnim pretragama favorizuje sajtove na lokalnim, nacionalnim domenima, a više od 90 odsto posmatranih veb-prodavnica je usmereno na srpsko tržište, pa je dobro da se njih 68,9 odsto nalazi na .rs domenu”, konstatovao je u autorskom tekstu Predrag Milićević, savetnik za marketing i komunikacije u RNIDS-u.

Prema njegovim rečima, u 21,6 odsto slučajeva je domen na kom je veb-prodavnica registrovan na fizičko lice, a ne na firmu. Pritom, od svih domena koji su registrovani na firme, osam odsto registrovano je na firmu koja na sajtu nije naznačena kao vlasnik veb-prodavnice. Samo 66 odsto veb-prodavnica je zaista na domenu firme koja je vlasnik te prodavnice.

“Ostale firme razvijaju svoje poslovanje na tuđim domenima, nesvesne potencijalne opasnosti po svoj biznis”, zapaža Milićević, koji za Biznis.rs govori o tome zašto online kupci u Srbiji veruju veb-prodavnicama na domaćem domenu, i kako ispravno registrovati domen za preduzeće koje želi da se bavi online prodajom.

Da li registracija domena na fizičko lice, osim problema kod utvrđivanja vlasništva nad domenom kroz whois servis, povlači i neke druge (pravne) rizike za preduzeća koja se bave prodajom na internetu?

„Ako domen nije registrovan na preduzeće, onda to preduzeće razvija svoje online poslovanje na tuđem domenu. A to je uvek rizik. I taj rizik postaje realan problem u trenutku kad fizičko lice na koje je domen registrovan prestane da radi u preduzeću ili sarađuje (kao frilenser) sa preduzećem koje ima svoj sajt na tom domenu.

Registrant, odnosno lice na koje je domen registrovan, u ugovornom je odnosu sa RNIDS-om i jedini ima sva prava nad domenom, odnosno, može da ga koristi kako želi, pa i da ga proda, bez obzira na to koji je sajt, e-mail ili servis vezan za taj domen. U praksi se situacije sa pogrešnom registracijom češće dešavaju bez zle namere, ali je po preduzeće takva situacija podjednako problematična.“

Zašto je važno/preporučljivo da domen bude registrovan na firmu čija je veb-prodavnica na tom domenu? 

„U slučaju da, na primer, zaposleni napusti firmu i, pritom, prestane da koristi svoj e-mail koji je vezan za domen, pa sa njim ne mogu da stupe u kontakt ni ovlašćeni registar kod kog je domen registrovan, ni preduzeće u kom je radio, registracija domena neće biti obnovljena, veb-sajt će nestati sa interneta, a e-maili ostali servisi vezani za taj domen će prestati da rade. Tu nema zle namere, ali je problem za firmu ogroman.

S druge strane, ako preduzeće prestane da sarađuje sa frilenserom ili agencijom koja je domen registrovala na sebe – taj spoljni saradnik može da ode i “odnese” domen sa sobom, a onda učini sa njim šta god želi (proda, preusmeri, parkira…), što nikako ne odgovara firmi koja je na njemu razvila svoje online poslovanje. Zbog toga je važno da se domen registruje na firmu čija je veb-prodavnica na tom domenu, i da imejl koji je vezan za domen bude pod njenom kontrolom, a da se izbegnu sve opcije registracije na „komšijinog malog“, zaposlenog u IT-ju, neku od agencija i slično.“

Istraživanje pokazuje da korisnici veruju trgovcima koji su na domaćem domenu (.rs). Kako to objašnjavate?

„Prema istraživanju koje je RNIDS sproveo krajem 2021. internet korisnici .rs domen vide kao znak da je u pitanju domaća firma, da je na njemu sajt koji je kreiran specifično za naše tržište, da prodavac ima korisnički servis u Srbiji, i da posluje u okviru naših zakona, što je korisnicima bitno u slučaju eventualne reklamacije ili bilo kog problema sa proizvodom. Na kraju, navode da se lako može proveriti firma na koju je .rs domen registrovan. Zbog svega toga se osećaju sigurnije prilikom korišćenja sajtova koji su na .rs domenu.“

Statistički gledano, koja kategorija stanovništva najviše kupuje online?

„Mlađi korisnici interneta su nešto češći online kupci. Prema već pomenutom RNIDS-ovom istraživanju, svake nedelje na internetu kupuje 20 odsto internet korisnika starosti između 18 i 31 godine, 19 odsto korisnika starosti između 46 i 60 godina, i 16 odsto internet korisnika starosti između 32 i 45 godina. Najčešće se kupuje na zvaničnim veb-sajtovima firmi, zatim na online marketima, dok su društvene mreže, kao mesto kupovine, na poslednjem mestu. Podaci govore da čak 81 odsto korisnika generacije 32-45 kupuje na sajtovima, dok ih 67 odsto kupuje na marketima. Istovremeno, 56 odsto kupaca iz generacije 18 – 31 za kupovinu koristi društvene mreže.“

Kako objašnjavate da na našem tržištu još uvek postoji relativno veliki broj privrednika koji s nepoverenjem gledaju na te nove tehnologije? Šta bi njih moglo da “pogura” da predstave svoje poslovanje na internetu?

„Najkraće rečeno – informisanje. Male firme najčešće nemaju ljude koji imaju dovoljno znanja o internetu. One su fokusirane na svoj posao i koriste, verovatno, oflajn metode prodaje i promocije koje im i dalje donose prihod, ali gube iz vida ceo jedan svet koji postoji na internetu i sve one kupce koji isključivo preko interneta traže ono što im treba (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, 83,5 odsto građana Srbije je koristilo internet u poslednja tri meseca, a čak 92 odsto njih ga je koristilo više puta dnevno). Za mlađe generacije – ono čega nema na internetu, to i ne postoji. Osim toga, koliko god lokalni biznisi bili lokalni, i njima internet može da pomogne. Kad ste, na primer, u drugom gradu i zatreba vam bilo koji majstor, potražićete ga na internetu, zar ne?

Bez obzira na to što oni sebe vide kao lokalnog zanatliju usmerenog na susedne tri ulice u kojima ih svi znaju, zatrebaće nekad nekom ko je i dalje od te tri ulice i ko ne zna za njih, a baš njihove usluge su im potrebne. Zamislite babu i dedu iz Niša koji slave 50 godina braka i unuka koji bi želeo da im iz Toronta pošalje tortu. Naravno, neće je slati iz Toronta, već iz lokalne niške poslastičarnice, ali će tu poslastičarnicu naći na internetu, i narudžbinu, plaćanje i dostavu obaviti i organizovati preko interneta. Kako drugačije?

Privrednici često imaju strah od nepoznatog, pa čak i pogrešnu percepciju da je prisustvo na internetu skupo, komplikovano i, za njihov posao, potpuno nepotrebno. Za promenu te percepcije, potrebne su im informacije, i to informacije iz relevantnih izvora, kakav je, na primer, RNIDS-ov sajt.„