Domaći proizvođači jaja stigli do Afrike, ali još nema izvoza u EU

Svi koji se bave proizvodnjom jaja morali su tokom 2022. godine da prevaziđu ozbiljne prepreke, a posebno u prvih šest meseci kada su se još osećale posledice vrhunca pandemije, tokom koje je tržište prepolovljeno, dok su sirovine za hranu – kukuruz, soja i suncokret – izuzetno poskupele i bilo je teško doći do njih, kaže za Biznis.rs direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara“ Rade Škorić.

U takvim uslovima poslovalo je 287 firmi i 96 preduzetnika, odnosno 1.073 registrovane farme koje se bave živinarstvom.

Škorić je naglasio da je zbog pandemije ostalo mnogo jaja na lageru, zbog ‘zatvaranja’ ugostiteljstva i turizma, kao i da je njihova cena bila izuzetno niska.

„Tada smo čak i apelovali da se višak jaja ‘skine’ sa tržišta sušenjem i pretvaranjem u jaja u prahu, kako bi se ponovo uspostavio mehanizam ponude i tražnje. Proizvođači su, uz velike napore, tek polovinom 2022. uspeli da dođu makar blizu proizvođačke cene“, kaže Škorić.

Kada se pogledaju dostupni podaci iz finansijskih izveštaja kompanija i preduzetnika registrovanih za uzgoj živine i proizvodnju jaja, vidi se da je u pandemijskoj 2020. godini zaista nanet udarac branši kada je reč o dobiti. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupna dobit u toj delatnosti iznosila je 797 miliona dinara, da bi u 2021. godini porasla na 928 miliona dinara.

Najuspešniji proizvođači živine i jaja
Naziv preduzeća	Dobit	Broj zaposlenih
PERUTNINA PTUJ-TOPIKO D.O.O., BAČKA TOPOLA	525.322.000	626
AGRO-ĐOLE DOO JAGODINA	363.754.000	96
ROBINS DOO, GLIBOVAC	137.791.000	47
VIN FARM DOO KULPIN	49.992.000	84
MIKROS-UNION DOO BEOGRAD	28.126.000	85
PILEX D.O.O.	16.593.000	11
TRGOVINA EVRO-KOKA ZORAN STOJADINOVIĆ PR, MALA KRSNA	15.814.000	20
JAJE PRODUKT DOO ČENEJ	14.038.000	31
AGRO JOVAN DOO	10.456.000	1
TENEN FARM DOO ČENEJ	8.709.000	39
MIODRAGOVIĆ PRODUKT DOO BEČMEN	8.319.000	7
BISTRICA DOO DRENOVAC	8.304.000	1
DOO AGROPRODUKT-ŠINKOVIĆ BEČEJ	7.168.000	126
DOO VUJOVIĆ JUGOSLAV I SINOVI CRVENKA	7.023.000	2
MMM LASTA DOO BEOGRAD	6.943.000	18
VRANIC-FARM DOO KAĆ	5.990.000	61
CHICK PROM DOO MALI IĐOŠ	5.723.000	117
ELAN AGRO DOO Bojnik-Kosančić	5.613.000	17
SZR JANKOVIĆ, TOLIĆ	5.431.000	22
IVAN DIMITRIJEVIĆ PR CHICKEN-FARM	4.870.000	1
*svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima

Najvišu dobit u 2021. godini, od 525 miliona dinara, zabeležila je Perutnina Ptuj – Topiko, koja je i lider na tabeli sa 626 zaposlenih. Ako se ima u vidu da je celokupna branša te godine ostvarila dobit od 928 miliona dinara, onda se vidi da je profit prve tri kompanije na našoj listi praktično jednak celom sektoru – Perutnina, proizvođač i veletrgovac konzumnim jajima Agro-Đole iz Jagodine i proizvođač jednodnevnih tovnih pilića Robins iz Glibovca.

U javnosti se, međutim, najžešća debata vodi oko cene jaja, a posebno otkako je Republički zavod za statistiku izračunao da su ona u januaru ove godine bila 31,4 odsto skuplja nego u istom mesecu 2022. godine. Trenutno se u velikim trgovačkim lancima i uoči Uskrsa cena kreće oko 16 do 19 dinara za jaje L klase u pakovanju od 10 komada, odnosno oko 509 dinara za pakovanje od 30 jaja M klase. Naš sagovornik skreće pažnju i na to da je trenutna proizvođačka cena jaja sa farme u rinfuz ambalaži 14 do 15 dinara.

Kada se uzmu u obzir maloprodajne i proizvođačke cene, jasno je zašto je Škorić razočaran izjavama „da će se za jaje plaćati 40 ili 50 dinara“, jer je vidljivo da su cene iste ili i niže nego što su bile u okviru akcijskih ponuda trgovaca, gde se karton jaja nudi i besplatno uz kupovinu drugih proizvoda.

„Jaja su poskupela u tolikom procentu u odnosu na prošlu godinu zato što je cena ranije bila neuobičajeno niska, na nivou od šest do 6,5 dinara tokom cele 2021. godine, da bi tek u drugoj polovini 2022. došla do tadašnje ‘proizvođačke’ cene od oko 11 dinara. Takođe, proizvođačima konzumnih jaja izuzetno je važna cena hrane za kokoške. Sada kukuruz košta 22 do 23 dinara za kilogram, ali su proizvođači morali ranije da ga nabave, i to ako su imali sreće za 30 dinara za kilogram, dakle po značajno višoj ceni“, objasnio je Škorić.

U drugoj polovini 2022. godine desili su se ipak i neki pozitivni pomaci za domaće proizvođače jaja. Trenutno, inače, u pomenute 1.073 registrovane živinarske farme ima četiri miliona koka nosilja, dok u domaćinstvima ima još njih 3,5 miliona.

„Osim što je tržište ‘savladalo’ posledice pandemije i stabilizovano je, porasla je konzumacija jaja, a posle 30 godina domaćim proizvođačima otvorilo se novo tržište – i to Albanije. Čak je organizovan i jednokratan izvoz 800.000 komada jaja u Ekvatorijalnu Gvineju. Udeo izvoza je, inače, samo pet odsto, a srpska jaja plasiraju se tradicionalno u Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu“, zaključio je Rade Škorić analizu, uz podsećanje da je tržište EU i dalje „zatvoreno“ za srpska jaja dok se ne ispune odgovarajući uslovi.