Priznanje „Žene u biznisu“ damama koje rade bolje i idu korak dalje od svih

Prema najnovijim podacima Privredne komore Srbije, žene su u našoj zemlji vlasnice oko 31 odsto ukupnog broja registrovanih preduzeća, a u anketi koju je sprovela PKS čak 87 odsto vlasnica i direktorki istaklo je da su zadovoljne što su se otisnule u preduzetničke vode. Biznis.rs je, u želji da podstakne žensko preduzetništvo, dodelio priznanja „Žene u biznisu“ ženama koje ne samo da su postigle izuzetne poslovne rezultate i imaju odlične liderske veštine, već su spremne i da budućim generacijama preduzetnica pokažu put do uspeha.

Na svečanoj dodeli priznanja u beogradskom hotelu „Hilton“ predavanje je održala dr Jasmina Knežević, jedna od prvih žena preduzetnica u Srbiji, osnivač Acibadem Bel Medica, prve privatne bolnice u našoj zemlji koja je postala sinonim za privatnu medicinsku praksu. Ona je i članica brojnih poslovnih udruženja i redovan učesnik na stručnim i biznis konferencijama u zemlji i inostranstvu, a tokom karijere je dobila više nagrada za najuspešnijeg menadžera i najuspešniju poslovnu ženu u Srbiji.

Njena poruka preduzetnicama i ženama koje se tek spremaju to da postanu je da ne staju pred preprekama.

„Uvek smo se nalazile i naći ćemo se pred dilemama i raskrsnicama: da li otići iz zemlje, da li krenuti u samostalan biznis ili kako odabrati pravu investiciju. Ispostavilo se da smo suprug i ja, suočeni sa istim dilemama pre nekoliko decenija, dobro procenili – vredi ostati ovde i razvijati posao u sopstvenoj zemlji uprkos teškim okolnostima, a zahvaljujući preduzetničkom duhu od jedne sobe došli smo do medicinske ustanove sa hiljadu zaposlenih, kroz koju je prošlo više od pola miliona pacijenata“, podelila je dr Jasmina Knežević svoje iskustvo sa prisutnim preduzetnicama.

Prisećajući se teških vremena tranzicije, rata, sankcija i opustošenosti u domaćem zdravstvu ispričala je da je želela da napravi bolnicu u kojoj je toplo i prijatno – i da „ima dušu“.

„To je bilo teško sprovesti u delo, ali sam uvek ‘u glavi’ imala budućnost i znala čemu težim. I kad nisam uspevala znala sam da pokušavam da donesem potpunu promenu u tom sektoru“, savetovala je okupljene preduzetnice, a naglasila je da se u isto vreme trudila da promoviše ono najbolje iz privatnog sektora, pokušavajući da pojača uticaj preduzetnika.

„Zajedničkim snagama možemo da pokažemo da se stvari mogu menjati i da se ličnom inicijativom može promeniti mnogo toga. Mi žene ponekad nemamo samopouzdanja poput muškaraca i zastanemo kada sebe treba da promovišemo, ohrabrimo i poguramo napred. Za svaku grešku ima rešenja – samo za smrt nema. Fokusirajte se na rešenja, a ne na probleme“, savetovala je Knežević.

Tokom svečane dodele priznanja „Žene u biznisu“ učesnicama su se obratile i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović i direktorka za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke Milena Mićanović.

Violeta Jovanović je skrenula pažnju na podatke iz NALED-ovog istraživanja koje je pokazalo da na svaki dinar podrške koji „ode“ ka kompanijama u vlasništvu žena 4,6 dinara idu preduzećima u vlasništvu muškaraca, kao i da programi podrške najčešće nisu usmereni na sektor usluga gde su žene više zastupljene, nego na proizvodne delatnosti gde dominiraju muškarci.

Ukazala je i na statistiku koja je „slika društva koje moramo da menjamo“ i koja otkriva da su žene vlasnice samo 24 odsto nekretnina, da je 10 odsto žena na pozicijama predsednica opština ili gradonačelnica, ali i da tri od četiri žene na selu nisu plaćene za svoj rad, a da 60 odsto njih ne uspeva da ostvari pravo na penziju.

„Disbalans u ekonomskoj moći je ključna prepreka ka postizanju jednakosti“, upozorila je Jovanović i ukazala da društvo koje ne brine o svojoj kulturi, ženama i mladima, nema budućnost.

„Da bi se rodni jaz dalje smanjivao, potreban je zajednički napor svih činilaca: države, preduzeća, politike, medija i samih žena koje treba da preuzmu odgovornost za svoju karijeru i da bez ustručavanja u javnosti predstavljaju rezultate svog rada, koje često prepuste muškarcima“, poručila je izvršna direktorka NALED-a.

Milena Mićanović je skrenula pažnju da je često „na stolu“ pitanje da li su žene ili muškarci bolji lideri.

„Problem je u tome što to liderstvo nije jednako vrednovano. Istraživanja pokazuju da ispitanici doživljavaju da žene nemaju dovoljno samopouzdanja, da ‘ne mogu da isprate korporativnu viziju’, da su ogorčene ili agresivne, kao i da ne vole da rade sa drugim ženama. Da li će žena trpeti na poslu zato što jeste ili nije majka? Verujem da se većina vas sa takvim stavovima susrela. Takođe, susrele ste se sa tim da su muškarci na istoj poziciji bolje plaćeni ili sa sumnjom da je neka žena na poziciji zbog svog izgleda, a ne znanja i sposobnosti. Danas je najlakše diskretovati ženu sa dve reči, a da to nema veze sa istinom“, ocenila je Mićanović tokom obraćanja koje je posvetila ženskom liderstvu.

„Imamo premijerku i guvernerku, žene su predsednice Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda a žena je ključno doprinela i nastanku ChatGPT – savremeni modeli poslovanja, primena novih tehnologija i vrednovanje empatije definitivno menjaju svet“, poručila je Mićanović.

Žensko preduzetništvo doprinosi razvoju privrede u celini

Dobitnice priznanja „Žene u biznisu“ – Božana Kljakić iz kompanije AIK Bačka Topola, Nada Đikanović iz Instituta IMS i Gordana Vranić iz VIR Impexa – mogu poslužiti kao primer toga da žensko preduzetništvo doprinosi razvoju privrede u celini, jer za osvajanje priznanja nije bilo dovoljno biti „samo“ vlasnica ili osnivač kompanije.

Preduslovi da se nađu u konkurenciji za priznanje „Žene u biznisu“ bili su da je kompanija ostvarivala stabilno poslovanje ili rast u prihodima, kao i da je dobijala najbolje bonitetne ocene AAA/AA+/A* tri godine zaredom. Preduslov je, takođe, bio da je kompanija u periodu od tri godine realizovala rast dobiti.

Odgovarajući na pitanje kako percipiraju položaj žena u domaćem preduzetništvu danas, i da li se on popravio prethodnih godina, dobitnice su podelile svoje originalne i inspirativne priče.

Gordana Vranić, koja radi u sektoru crne i obojene metalurgije, ispričala je da je u kompaniju VIR Impex došla iz potpuno druge branše, ali joj je osnivačica kompanije i njena svekrva dala veliku podršku.

„Nas dve rušimo brojne stereotipe. U međuvremenu sam stekla autoritet i naučila kako da izlazim na kraj sa izazovima u branši u kojoj su muškarci vlasnici 95 odsto firmi. Žena mora da ima čvrst stav, veliku volju i utemeljene principe da bi poslovala sa njima“, ispričala je Vranić.

Božana Kljakić, koja dolazi iz agrobiznisa, po profesiji je pravnica, a prisetila se da je dugo bila jedina žena u menadžmentu firme.

„Nije mi nedostajalo ni volje ni snage. Predanim radom i željom da uradim bolje i više umela sam da ubedim ‘muški svet’ da mi je tu mesto, i sa njima nisam imala problema. Svako od nas kao lider u preduzetništvu mora imati i dozu demokratskog i dozu autoritativnog. U turbulentnim vremenima to je i neophodno i primenjivo“, rekla je Kljakić.

Nada Đikanović iz Instituta IMS, najstarije naučno-istraživačke institucije u Srbiji, je finansijska direktorka, ali je učesnicama vešto objasnila čime se Institut bavi.

„Nijedan most ne bi smeo da bude pušten u rad bez našeg atesta“, rekla je Đikanović i skrenula pažnju na to da su među 330 zaposlenih čak 94 žene, uključujući i sve nivoe upravljanja do vrha menadžmenta.

„Radila sam na svim pozicijama kako bih naučila posao, i da bih danas mogla da obavljam posao direktora. Žao mi je što nema žena prijavljenih za mesto generalnog direktora u našoj kompaniji, koga ćemo izabrati za koji dan, a isto je i u oblasti finansija, kojima se bavim“, rekla je Đikanović.

Dobitnice priznanja „Žene u biznisu“ su na kraju panel diskusije poručile da su motivacija i podrška, ali i rad na sebi i sopstvenim kvalifikacijama, od ključnog značaja za profesionalni razvoj žene, uključujući i odluku da postanu preduzetnice i da na tom putu istraju.