Domaću pšenicu nema ko da kupi, a očekuje se izuzetan rod ove godine

Prošle godine glavni problem koji je uticao na poslovanje proizvođača žitarica – ne samo u Srbiji već u čitavoj Evropi – bio je rast cena veštačkog đubriva bez presedana koji se desio kao posledica rata u Ukrajini koja je vodeći snabdevač ovog repromaterijala. Međutim, ako se po jutru dan poznaje, ni 2023. godina neće biti dobra za domaće kompanije koje posluju u ovoj oblasti.

“Sada ispada da su pogrešili svi proizvođači koji su kupovali đubrivo tokom leta, kada je koštalo 700 evra po toni. A takva je praksa uvek bila – da se u leto nabavlja”, komentariše za Biznis.rs Miodrag Lazić, direktor preduzeća Lazić-Poljo komerc iz Golubinaca.

Aktuelna cena đubriva je oko dve stotine evra niža u odnosu na prošlu godinu.

Naš sagovornik takve situacije naziva “svakodnevicom” u svetu poljoprivrednih proizvođača. Snalaženje na tržištu koje zavisi od vremenskih prilika i rodne godine, geopolitičke situacije, kao i tražnje na domaćem i stranom tržištu, nije nimalo lako. To se potvrđuje i ove godine, za koju se očekuje da će biti izuzetno rodna.

Nedostatak tražnje, niske otkupne cene i velika količina neprodate pšenice u rezervama, mnoge proizvođače dovešće na rub uspešnog poslovanja.

“Situacija je za nas vrlo loša, žitarice u ovom trenutku nikome ne trebaju. Ovo će biti možda i najveći rod u poslednjih 10-15 godina i nikome se neće žuriti da ih kupuje, uz već sada niske cene”, objašnjava Lazić, dodajući da su drastično oborene cene na oko 22-23 dinara po kilogramu, dok bi proizvođačima mnogo više odgovarala cena od 27-30 dinara koja se, po svoj prilici, neće vratiti tokom ove sezone.

Njegovo preduzeće već godinama uspešno posluje, te je u trogodišnjem periodu 2019-2021 ostvarivalo stalan rast prihoda i dobiti, uz EBITDA od oko 1,79 miliona evra na kraju tog razdoblja.

Ipak, Lazić-Poljo komerc troši oko 500 tona veštačkog đubriva kupljenog po istorijski najvišoj ceni lane, dok je vrednost žitarica na tržištu u međuvremenu pala.

“Glavni kupci su nezainteresovani. Roba se uopšte više ne izvlači odmah, već po terminskim ugovorima, i nikome ne treba stara pšenica. Ja sam predvideo pad cena od žetve pošto će rod biti dobar, ali niko nije mogao da predvidi ovoliki pad pre žetve”, napominje Lazić.

Za to vreme 770.000 tona pšenice stoji u državnim robnim rezervama, iz čega proističe da se cena neće skoro oporaviti.

“Zagušiće se stara roba novom”, zaključuje naš sagovornik, i pitanje je da li će posle žetve (rane sorte dospevaju već krajem juna) cena na tržištu još dodatno pasti, osim ako ne iskrsne neki značajan kupac iz inostranstva, što je malo verovatno za očekivane količine.