Da li će svet imati dovoljno vode u budućnosti?

Polemike oko toga da li je voda javno dobro ili može da bude u vlasništvu pojedinaca ili kompanija vode se godinama unazad, ali činjenica je da se voda prodaje i da nemamo neki veliki izbor ukoliko želimo da pijemo i koristimo provereno zdravu vodu. Koliko god da košta, značaj vode je neprocenjiv, a sa potrošnjom ovog resursa treba biti pažljiv i odgovoran, naročito u godinama koje dolaze.

Jedna studija koju je sproveo Nacionalni institut u Singapuru pokazala je da povećanje cene vode dovodi do toga da je ljudi manje kupuju, odnosno ova mera pomaže u efikasnom smanjenju potrošnje. Kada ljudi čuju da će voda koštati više počinju da je koriste manje, piše Bloomberg, pozivajući se na pomenutu studiju.

Voda je jedan od onih resursa koji život znače, a efikasna komunikacija na političkom nivou trebalo bi da doprinese naporima za očuvanje voda.

„Ljudi reaguju na promenu cena, takođe reaguju i na informacije o ceni“, kaže Mingkuan Fan, koautor izveštaja i gostujući docent na poslovnoj školi Nacionalnog univerziteta u Singapuru, i dodaje da cena vode može da bude i jedan od alata za njeno očuvanje, ali da treba voditi računa kako će se tome pristupiti.

Kvalitetna i ispravna voda za piće predstavlja jedan od najvažnijih elemenata za normalno funkcionisanje čitavog društva, a 2010. godine je, rezolucijom Ujedinjenih nacija, pravo na vodu i kanalizaciju konačno prepoznato kao ključno za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, pisao je National Geographic.

Ipak, iz godine u godinu zalihe vode se dovode u pitanje, kao i zabrinutost da li će je biti dovoljno s obzirom na rast broja stanovnika naše planete. Da bi je bilo, upozoravaju stručnjaci, neophodno je imati racionalan odnos prema upotrebi vode. Neretko se pominju i sukobi radi kontrole nad količinom vode za druge potrebe, poput navodnjavanja, pranja, rada raznih fabrika…

„U poslednjih nekoliko godina teške suše u Indiji i Iranu dovele su do velikog porasta sukoba oko pristupa navodnjavanju i domaćoj vodi i do demonstracija protiv preusmeravanja vode iz jedne zajednice u drugu. Nasilje i rat između Rusije i Ukrajine uključivali su napade na civilne vodovodne sisteme i upotrebu vode kao oružja. Rastući pritisci stanovništva u kombinaciji sa pogoršanjem etničkih i verskih sukoba u podsaharskoj Africi i dalje dovode do stotina smrtnih slučajeva godišnje zbog nasilja između stočara i farmera oko oskudnih vodnih resursa. A kompjuterizovani sistemi za vodu doživljavaju rastuće sajber napade koji ugrožavaju bezbednost, kvalitet i pouzdanost vode“, navodi portal Pacific Institue.

Vodom treba upravljati kao javnim dobrom

U svetu postoji oko 80 fondova koji se bave pitanjem vode, prema podacima provajdera Morningstar.

„Ujedinjene nacije žele da navedu ljude da u Njujorku razgovaraju o ulaganju u sigurnu vodu, kanalizaciju i higijenu, koje opisuju kao ‘najosnovniju ljudsku potrebu za zdravljem i blagostanjem’. Ostaju zagonetke oko toga kako najbolje izračunati finansijske, društvene i ekološke troškove i koristi od vode, ali mnogi investitori sada navode cilj da generišu povraćaj uz istovremeno poboljšanje pristupa i kvaliteta vode“, preneo je Reuters.

U Australiji se prava na deljenje vodnih resursa ili dobijanje navodnjavanja za useve mogu kupiti i prodati. Specijalni izvestilac UN-a za vodu je 2021. godine postavio pitanje da li je ispravno koristiti tržišne alate kao što su cene zasnovane na ponudi i potražnji za vodom, rekavši da njome treba upravljati kao javnim dobrom jer je od suštinskog značaja za život, a ne kao robom kojom se može trgovati.

Pitanje vode kao resursa dobija još više na značaju od momenta kada se fokus javnosti preneo i na klimatske promene. Voda će u budućnosti sigurno sve više biti tema broj jedan, naročito zbog sve većih suša izazvanih klimatskim promenama.