Dozvoljen izvoz dodatne količine ulja, proizvođači zabranu smatraju neopravdanom

Nakon što je Uprava carina dostavila izveštaj o izvozu, Vlada Srbije je odobrila preraspodelu nerealizovane količine ulja po izdatim dozvolama za maj do 8.000 tona, i to nakon što Ministarstvo poljoprivrede raspiše poziv na koji će konkurisati zainteresovani izvoznici.

„Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je preraspodelu kako bi se omogućila realizacija zaključenih ugovora, imajući u vidu da se izvoz iz logističkih razloga odvija otežano“, navodi se u saopštenju Vlade.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže direktorka udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović, pomenuta odluka se ni na koji način neće odraziti na proizvođače suncokreta, već na prerađivače, odnosno uljare koji su u maju izvezli najmanje 95 odsto količine koja im je odobrena za izvoz.

„Majska kvota za izvoz rafinisanog flaširanog suncokretovog ulja bila je na nivou od 8.000 tona, što je osam miliona boca, a izvoznici koji su se tada prijavili uspeli su da izvezu 6.104 tone. Dakle, pojavila se razlika od 1.896 tona u odnosu na dozvoljenu količinu, a u Odluci vlade stoji da će, na poziv Ministarstva, izvoznici moći apliciraju za ovu razliku i da ona na njih bude raspodeljena proporcionalno“, objašnjava naša sagovornica.

Inače, budući da je od juna ponovo na snazi zabrana izvoza ulja, Savović je ocenjuje kao apsolutno neopravdanu ako se, prema njenim rečima, ima u vidu stanje zaliha i popunjenost kapaciteta uljara od 85 do 100 odsto i da mi u zemlji imamo najmanje 45.000 tona što rafinisanog, što nerafinisanog ulja. Takođe, ističe da nas čeka dobar rod suncokreta od najmanje 735.000 tona, što je ekvivalent proizvodnje do 350.000 tona ulja, a da godišnje trošimo od 80 do 100.000 tona.

„Imamo velike zalihe i dobar rod koji nas čeka. Ovde se čak nismo dotakli ni zaliha suncokreta koje postoje u zemlji, a na snazi imamo zabranu i pored bilansnih podataka koji kažu da za tim nema potrebe. Država je rešila da samo razliku u količini izvezene i dozvoljene kvote dopusti za izvoz, samo 1.896 tona, isključivo flaširanog rafinisanog suncokretovog ulja, i to izvoznicima koji predaju zahtev na poziv Ministarstva“, naglašava ona.

Prema rečima naše sagovornice, to nije dobro rešenje za sve uljare, a nije pošteno ni prema uljarima koji, prema Uredbi o ograničenoj ceni na našem maloprodajnom unutrašnjem tržištu plasiraju robu po ograničenoj ceni, ali ni prema kompanijama koje ne mogu da izvezu apsolutno nijednu bocu, dok ulje stoji na visokim temperaturama uskladišteno na različite načine.

„Nisu sva skladišta adekvatno obezbeđena što se tiče regulacije temperature. Takođe, jestivo rafinisano ulje, a nerafinisano još ranije od njega, gube karakteristike dok stoje. Pitanje je kada naša država reši da se pozabavi tim problemom i da li će to ulje biti prihvatljivo za kupce“, kaže Savović.

Naša sagovornica kaže da su gubici sasvim izvesni i dodaje da je Vladi Srbije glavni argument snabdevenost domaćeg tržišta, koji ocenjuje razumljivim, ali dodaje da na njemu nemamo nikakve probleme. Pored toga, ona navodi i da na međunarodnim tržištima nema nestašica.

„Mi imamo strašan pad cena svih jestivih ulja na svetskim tržištima, od skoro 200 evra po toni, te ništa ne ide u prilog odluci vlade da se dva meseca pred žetvu, kada znamo da ćemo imati dobar rod, zabranjuje izvoz“, naglašava Sunčica Savović.

Naša sagovornica ipak ističe da se nada reviziji ove odluke dodajući da će oni, kao predstavnici sektora privrede, ukazati resornim ministarstvima – poljoprivrede, trgovine i finansija da zabrana izvoza ulja nema uporište u realnosti.

Podsetimo, zbog naglog i čestog poskupljenja ulja cene su ograničene krajem 2021. godine. Uz brašno, pšenicu i kukuruz rafinisano suncokretovo ulje dodato je na listu proizvoda za koje se privremeno zabranjuje izvoz sredinom marta ove godine, da bi u aprilu bile uvedene kvote. Od 1. maja pružena je mogućnost za izvoz osam miliona litara ulja mesečno.