Nema razloga za pravljenje zaliha, ulja dovoljno i za izvoz

Za razliku od šećera koji se razgrabi čim se pojavi na policama marketa, suncokretovog ulja ima dovoljno i građani za sada ne stvaraju zalihe. Prema ocenama agroanalitičara, ono što je važno naglasiti je da je srpsko tržište dobro snabdeveno suncokretovim uljem i da neće biti problema sa snabdevanjem.

Ove procene dolaze pred 20. Međunarodnu konferenciju o suncokretu koja će se održati od 20. do 23. juna u Novom Sadu, u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Međunarodnog udruženja suncokreta.

Cena ulja porasla je od početka godine, kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu. U Ukrajini, kao jednom od najvećih proizvođača, početkom 2022. godine litar suncokretovog ulja je u nabavci koštao 1,10 evra ili oko 130 dinara, dok je u Srbiji u maloprodaji cena viša od 200 dinara.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da se cena ulja formira na preseku ekonomske godine za ovu kulturu, a to je oktobar. Za pšenicu je to jul, vreme žetve.

“Formiranje cene se radi na osnovu cena nabavke sirovina koje čine oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima. Takođe, suncokreta je sve manje i zbog rata u Ukrajini, ali mi u Srbiji nemamo razloga za brigu, ulja će biti kako za domaće tržitšte, tako i za izvoz”, smatra Gulan i dodaje da imamo različite cene u odnosu na proizvođače.

Postoje tri velika proizvođača ulja u Srbiji i privatne robne marke trgovinskih lanaca koji imaju i nešto niže cene nego brendirana ulja.

“Inače, u poslednjih pet godina na našem tržištu suncokreta podjednako posluju izvoznici i uljare. Oni su sada i konkurencija jedni drugima i robu dobija onaj ko više plati. To konačno ide i u prilog proizvođačima, a da li ih zadovoljava ili ne to je drugo pitanje”, ističe naš sagovornik.

Prema analizama, domaćem tržištu u Srbiji godišnje je potrebno oko 82.000 do 84.000 litara ulja za podmirivanje sopstvenih potreba.

U 2022. godini je bila povećana i setva, pa je suncokret zauzeo oko 250.000 hektara. Uz prosečan prinos od oko tri tone po hekraru, za preradu će biti oko 750.000 tona roda.

“Mi godišnje proizvedemo oko 180.000 tona ulja. Treba reći da je kvalitet jestivog ulja u Srbiji odličan, standardi su visoki i znatno viši od EU. Proizvodnja jestivog ulja u EU sadrži 51 odsto suncokreta”, kaže agroanalitičar.

Prema njegovim rečima, stvoreni su kvalitetni hibridi suncokreta u Instititutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

“Ulje je berzanska roba i Srbija je deo jedinstvenog tržišta. Naši proizvođači ulja u ovom trenutku mogu da izvezu ulje po većim cenama nego što ga prodaju domaći trgovci. Prodavci na ulju i drugim osnovnim životnim namirnicama imaju jako niske marže”, objašnjava Branislav Gulan.

Na rast cena uticali su i razni finansijski fondovi koji su svoju pažnju usmerili na berzu poljoprivrednih roba, jer su ostale grane privrede bile u stagnaciji. Ovo stanje može da bude i upozorenje za kreatore agroekonomske politike da poljoprivreda mora konačno da postane strateška grana, ocenjuju agroanalitičari.

U svetu se za ishranu koristi više od 70 vrsta ulјa, gde je suncokretovo na četvrtom mestu po potrošnji – 4,2 puta manje nego palmino, 3,8 puta manje nego sojino, ali i 3,5 puta više nego maslinovo.