Dron će pomoći mapiranje postojećih i potencijalnih lučkih područja širom Srbije

Agencija za upravljanje lukama uvela je modernu tehnologiju u svoj rad – tokom prethodne godine nabavljen je jedan bespilotni vazduhoplov koji će biti korišćen za mapiranje postojećih i potencijalnih lučkih područja širom Srbije.

Primena dron tehnologije omogućiće precizno i sveobuhvatno snimanje terena od značaja za utvrđivanje novih lučkih područja, kao i za detaljno mapiranje već proglašenih područja, navedeno je u devetom godišnjem biltenu agencije.

“Uz pomoć dronova kao ključnog alata za terensko snimanje i analizu teži se identifikovanju najpovoljnijih pozicija za izgradnju ili proširenje luka, uz uvažavanje topografskih karakteristika, pristupačnosti i drugih bitnih faktora. Podaci dobijeni ovom metodom imaće značajnu ulogu u unapređenju lučke infrastrukture – kako u postojećim lukama i terminalima, tako i u okviru budućih investicionih projekata usmerenih ka otvaranju novih kapaciteta“, rekla je Živana Luković, viša stručna saradnica u Centru za lučku delatnost.

Kako se navodi, okviri najnovijih strategija razvoja vodnog transporta na globalnom nivou posebno ističu značaj integracije novih tehnologija kao ključnog faktora za održivost, rast i konkurentnost sektora. Era digitalizacije, automatizacije i primene veštačke inteligencije donosi unapređenje i optimizaciju procesa i ima veliki uticaj na operativnu efektivnost i bezbednost u vodnom saobraćaju i transportu.

“Jedna od savremenih tehnologija koja je prepoznata da poseduje veliki potencijal u razvoju i unapređenju vodnog transporta jeste upotreba bespilotnih vazduhoplova, odnosno dronova. Let na teško pristupačnim lokacijama, kratko vreme reagovanja, visoka preciznost i tačnost opreme, napredni senzori i sve veća autonomija leta, samo su neke od prednosti ove tehnološke inovacije“, objašnjava Luković.

Dodaje da dronovi nude potencijal za poboljšanje operativne efikasnosti, pojačane mere bezbednosti i robusno praćenje životne sredine u vodnom transportu.

“Štaviše, upotreba dronova u različitim segmentima vodnog transporta može doneti značajne ekonomske koristi kroz uštedu troškova i povećanu efikasnost“.

Primeri primena dronova u vodnom transportu uključuju kontrolu i upravljanje tokovima vodnog saobraćaja i transporta, ispitivanje fizičkog stanja i strukture plovila, nadzor luka i pristaništa (kontrola pristupa, detekcija neregularnosti), praćenje plovidbe i kontrolu kretanja plovila (naročito u složenim meteorološkim uslovima ili u slučaju kvara sistema), procenu nastale štete i utvrđivanje potrebe za održavanjem.

Pored toga, dronovi se mogu koristiti i za ekološko praćenje, te se u zavisnosti od senzora mogu prikupljati podaci za procenu i praćenje zagađenja vode i štetnih emisija, te za detekciju prisustva štetnih materija i zagađivača.

Još neki od primera obuhvataju logistiku, odnosno dostavljanje paketa sa obale do brodova, reagovanje u vanrednim situacijama i pružanje prve pomoći i mobilnosti ljudi, što sve umnogome može uticati na rast i bolju povezanost multimodalnog transporta.

Osim toga, dronovi mogu pomoći kod dokumentovanja snimaka i objektivne procene, što pruža osnov za definisanje potrebnih investicionih ulaganja, zatim kod bezbednosti rada zaposlenih i rešavanja izazova nedostatka ljudstva i kod efikasnog i efektivnog delovanja tokom aktivnosti traganja i spasavanja, zahvaljujući naprednim senzorima i termovizijskim kamerama.

Veštačka inteligencija, blokčejn, autonomni brodovi…

Kao i u drugim industrijama, i u brodarskoj se beleži prodor novih tehnologija, koje se, osim u primeni bespilotnih letelica ogledaju i u veštačkoj inteligenciji, blokčejnu, internetu stvari (IoT), podacima i analitici, zelenoj tehnologiji i autonomnim brodovima.

“Kompanije koje efikasno integrišu ove tehnologije uživaće u uštedama troškova i konkurentskoj prednosti. Istraživanje kompanije Wärtsilä Marine Business pokazuje da je približno 66 odsto brodarskih kompanija krenulo na svoje digitalno putovanje, a 69 odsto aktivno istražuje digitalna rešenja“, navodi SpecTec.

Iako su potpuno autonomni brodovi još uvek vizija budućnosti, značajan napredak u automatizaciji oblikuje pomorsku industriju u 2025. godini. U pitanju su automatizovani navigacioni sistemi i mogućnosti daljinskog praćenja, a vlasti rade na okvirima za upravljanje autonomnim operacijama, obezbeđujući bezbednost i usklađenost.

Sredinom juna sledeće godine u Amsterdamu će biti održana i konferencija u vezi sa ovom temom, pod nazivom „Autonomous Ship”. Kako se, između ostalog, moglo čuti na konferenciji održanoj ove godine, pomorska industrija mora da napreduje ka digitalizaciji, a pouzdana, brza i isplativa bežična komunikacija, sa fokusom na 5G tehnologiju, ključna je za omogućavanje projekata poput bespilotnih brodova i „pametnih“ mora i okeana.

Sa druge strane, nove tehnologije prate i određeni izazovi u vidu manjka poverenja, bezbednosti, upravljanja, zaštiti životne sredine, koje moraju da regulišu propisi.

Kada govorimo o izazovima, upotreba „pametnih tehnologija”, donosi i ranjivost, kada je reč o sajber napadima. U 2025. godini pomorske kompanije se fokusiraju na mere saber bezbednosti kako bi zaštitile kritične sisteme i podatke.

Anketa sprovedena između septembra i oktobra 2024. godine otkrila je da je 31 odsto od 489 pomorskih stručnjaka prijavilo barem jednu sajber infiltraciju u prethodnih 12 meseci, što je značajan porast u odnosu na 17 odsto koji su doživeli kršenja bezbednosti u prethodnih pet godina.

Takođe, pritisak da se ispune globalni ciljevi održivosti se pojačava, pa je sve veći akcenat na upotrebi alternativnih goriva i tehnologija energetske efikasnosti.

“Pomorska industrija se brzo razvija, vođena tehnološkim inovacijama, regulatornim pritiscima i potrebom za održivošću. Kompanije koje prihvate ove trendove u 2025. godini biće bolje pozicionirane da se nose sa izazovima i iskoriste prilike. Fokusiranjem na digitalnu transformaciju, usklađenost, dobrobit posade i inovacije, vlasnici brodova, operateri i menadžeri mogu osigurati da njihove flote ostanu konkurentne u stalno promenljivom pomorskom okruženju“, zaključuje SpecTec.