Država planira skromno zaduženje od 170 miliona evra obveznicama do jula

Država planira da se putem obveznica zaduži 20 milijardi dinara (oko 170 miliona evra) u drugom kvartalu ove godine, pokazuje objavljeni raspored aukcija Uprave za javni dug.

Prva aukcija je zakazana tek za 12. maj kada će zainteresovanim investitorima biti ponuđeno dinarskih državnih obveznica u vrednosti od 10 milijardi dinara, ročnosti pet godina i godišnjom kuponskom stopom od 4,5 odsto.

Prema objavljenom planu, do jula će biti održana samo još jedna aukcija i to 9. juna na kojoj će biti ponuđene dinarske obveznice u istom iznosu i pod istim uslovima. U oba slučaja reč je o reotvaranju od 28. jula prošle godine.

Od početka godina održano je pet aukcija na kojima su ponuđene državne hartije od vrednosti a obim zaduženja iznosio je oko milijardu evra.

Prema Zakonu o budžetu, plan države je da se u ovoj godini zaduži u iznosu od 8,3 milijarde evra.

Za kamate potrebno dve milijarde evra

Glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić za Biznis.rs ocenjuje da je Uprava za javni dug zakazala svega dve aukcije za drugo tromesečje i to u niskim obimima od po 10 milijardi dinara.

“S obzirom na aktuelne okolnosti oko energetske krize i manje naplate akciza i činjenicu da bi naša država na kamate trebalo ove godine da izdvoji oko dve milijarde evra, ovo je prilično skroman plan zaduživanja”, smatra on.

Inače u martu se desio preokret na tržištu obveznica pa su prinosi na naše obveznice porasli u proseku više od pola procentnog poena usled očekivanih inflatornih pritisaka i rasta kamata.

Gujaničić kaže da je ovo generalni trend na evropskom tržištu kapitala pa se prinos na 10-ogodišnje obveznice Nemačke popeo na 3,1 odsto, Italije na 4,1 odsto, dok naša evroobveznica sa dospećem 2036. godine nosi prinos veći od pet procenata.

“Ovo praktično znači da bi naša država u narednom periodu mogla da se zadužuje skuplje ukoliko reši da prikupi kapital radi otplate dospelog duga, servisiranja kamata ili namirivanja mogućeg većeg budžetskog deficita ukoliko se nastavi kriza na tržištu energenata”, navodi Gujaničić.

Srbija može da servisira svoje obaveze, ali cena raste

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kazao je na predstavljanju Kvartalnog monitora da će država možda morati da se dodatno zadužuje zbog smanjenja prihoda u budžetu izazvanih smanjenjem akciza kako bi se ublažio rast cena energena zbog sukoba na Bliskom istoku.

Država, kako je naglasio, zasada sigurno može da servisira svoje obaveze prema inostranstvu.

Arsić je objasnio da se vraćanje spoljnih dugova u najvećem delu ostvaruje refinansiranjem i da Srbija trenutno ima nesmetan pristup međunarodnom finansijskom tržištu zahvaljujući svom kreditnom rejtingu, a da je cena zaduživanja i dalje niža od cene zajmova koji se tim zaduživanjem refinansiraju.

Iako je nivo duga ocenio održivim, napomenuo je da se uslovi na tržištu menjaju i da će kamatne stope po kojima ćemo se zaduživati biti veće nego što su bile prošle godine. Dodao je da država i u takvim okolnostima može planirati zaduživanje za otplatu starih kredita i pokrivanje fiskalnog deficita.

Učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti na kraju januarua ove godine iznosio je 41,3 odsto BDP-a a učešće javnog duga sektora države 41,6 odsto. Javni dug centralnog nivoa vlasti iznosio je 4.580 milijardi dinara (39 milijardi evra).

Dug je 79,2 odsto u stranoj valuti, od čega je 61,4 odsto u evrima, 11,7 odsto u dolarima i 5,8 odsto u Specijalnim pravima vučenja.

Struktura duga je takva da se najveći deo od 10,3 milijarde evra odnosi na evroobveznice Republike Srbije, 6,5 milijardi je u dugoročnim državnim dinarskim hartijama od vrednosti a 5,1 milijarda dinara su krediti poslovnih banaka.