Država pojačava kontrolu hrane – pod lupom med, mleko, vina i jaka alkoholna pića

Vlada Srbije donela je zaključak kojim se ministarstvima nadležnim za stavljanje na tržište i kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane nalaže da pojačaju kontrole, i to – meda, mleka i mlečnih proizvoda, vina i jakih alkoholnih pića.

Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine nalaže se da preko svojih inspekcija, u saradnji sa MUP-om, preduzmu hitne mere radi pojačane kontrole tržišta, kao i kontrole na državnoj granici, radi suzbijanja prevara i sprečavanja stavljanja na tržište navedenih proizvoda čiji kvalitativni i hemijski pokazatelji ukazuju na obmanjujuću proizvodnu i distributivnu praksu.

“Ovaj zaključak donosi se u okviru najavljene borbe protiv korupcije, s ciljem podrške domaćoj proizvodnji i unapređenja bezbednosti potrošača”, saopštila je Vlada Srbije.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača u razgovoru za Biznis.rs navodi da je glavni problem kod nebezbednih proizvoda sistem obaveštavanja potrošača – koji je netransparentan – i da se domaći artikli prilikom izvoza najčešće povlače zbog neusklađenosti sa evropskom regulativom.

“U ovakvim slučajevima najčešća je neusklađenost vezana za aditive, koji su zabranjeni u Evropskoj uniji, kao što je na primer titanijum dioksid koji je, prema njihovim procenama, potencijalno kancerogen, a koji se koristi za izbeljivanje prehrambenih namirnica. Kod voća i povrća generalni problem je što mi nemamo kontrolu kako se prskaju i kojim pesticidima se tretiraju. Kod mleka je glavni problem granica aflatoksina koja je kod nas viša nego u zemljama EU”, ističe Perinčić.

Kako navodi naša sagovornica, problem pesticida u drugim zemljama je rešen jer svuda u svetu postoje poljoprivredne apoteke gde je za kupovinu, kao i u običnim apotekama, potreban recept koji se izdaje na osnovu poljoprivrednog zemljišta, zasađenih i površina koje se tretiraju, dok kod nas ne postoji takva vrsta kontrole i zbog toga se proizvodi najčešće i vraćaju sa granica.

“Kako god, potrebno je da naši građani znaju zašto se nešto vratilo sa granice i gde je ta roba završila. A tu je tišina i mi nemamo nikakve detaljnije informacije jer zapravo sistem obaveštavanja potrošača, koji je ključan, ne funkcioniše”, dodaje naša sagovornica.

Perinčić smatra da je potrebno urediti i sistem proizvodnje, prometa i kontrole hrane i kod uvoza.

“Neophodno je da se zna da li ti proizvodi zadovoljavaju određene kriterijume. Mislim da bi trebalo povećati uzorkovanje i rad laboratorija i bolju koordinaciju između laboratirija i inspekcijskih organa”, dodaje.

Perinčić napominje da je na sve ove probleme ukazano i u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) još 2023. godine, u kom je istaknuto da Republika Srbija mora da pojača sistem kontrola i obaveštavanja, kako bi zaštitila zdravlje i dobrobit svojih građana.

“DRI je doslovno kao zaključak navela da planski i zakonodavni okvir u oblasti bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni u Republici Srbiji jer nemamo detaljno razrađene operativne ciljeve. Mnoge značajne oblasti nisu u celosti regulisane, kao što su, na primer, prevare u vezi sa hranom. To je upravo slučaj sa medom, gde potrošači ne znaju kada kupuju da li je u pitanju pravi ili lažni med prepun šećera”, navodi Perinčić.

Kako kaže, ni opšti uslovi za bezbednost hrane u Srbiji takođe nisu uspostavljeni, a ono što je najkritičnije su program i planovi upravljanja kriznim situacijama, koji nisu doneti.

“Ako se neki proizvod oglasi kao nebezbedan mi nemamo adekvatne mere koje se primenjuju, niti procedure kako odreagovati. Imamo Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane koji je osnovan još 2017. godine kao nezavisno telo koje je oformljeno kako bi pratilo smernice, instrukcije i informacije dobijene od Evropske komisije za bezbednost hrane i kako bismo se i mi prema tome ravnali i preduzimali adekvatne mere i informacije prosleđivali potrošačima”, kaže Perinčić.

Srbiji je, prema njenim rečima, neophodan Zakon o službenim kontrolama, koji je još prošle godine trebalo da se donese, ali do toga nije došlo.

“Upravo bi taj zakon poboljšao okvir upravljanja kriznim situacijama i doprineo tome da se preduzimaju preventivne mere kako bi se predupredila pojava nebezbednih proizvoda”, zaključuje Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.