Državi jeftinije da se zadužuje putem obveznica, ali dug prema bankama raste

Srbija je u četvrtak prodala celokupnu emisiju petnaestogodišnjih državnih obveznica denominovanih u evrima u iznosu od 200 miliona evra.

Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je nešto više od 222 miliona evra, a realizovano je 200.000 komada državnih obveznica nominalne vrednosti 200 miliona evra, saopštila je Uprava za javni dug.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od pet odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 18. februara 2041. godine. Isplata kupona u iznosu od 5,1 odsto vršiće se godišnje, i to svakog 18. februara do datuma dospeća.

Tražnja veća od ponude znači da se država zadužila po nešto povoljnijim uslovima, a već neko vreme postoji jaka tražnja na domaćem tržištu jer su banke veoma likvidne. Do pre neku godinu bilo je nezamislivo da se na aukciji proda nekoliko stotina miliona evra.

Obveznice povoljnije od kredita

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenjuje da je zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka. Međutim, kako smatra, to nije utešno jer su nepredvidive geopolitičke i geoekonomske prilike, a vlast ne vidi gde je granica u povećanju javnog duga.

On je ocenio da je pitanje kako će se kretati kamate na obveznice u srednjem i dugom roku.

„Srbija se kod banaka za izgradnju infrastrukture zaduživala po visokim kamatnim stopama, što nije uobičajeno u zemljama koje imaju uređen finansijski sistem i gde se vodi briga da zaduživanje bude što niže zbog retko viđenog visokog stepena neizvesnosti na tržištu“, rekao je Đukić za Betu, komentarišući dosadašnje aukcije za prodaju obveznica u ovoj godini.

Kada se pribegava pozajmljivanju države kod banaka to znači da postoje određena ograničenja na tržištu obveznica.

Sada se, prema njegovim rečima, država zadužuje na tržištu dinarskih obveznica po maksimalnoj kamati nešto iznad pet odsto godišnje, zavisno od ročnosti i zainteresovanosti investitora, dok je kod banaka kamata oko sedam-osam odsto.

„Takvo, jeftinije zaduživanje, nije za utehu. Ključno je da u ovom trenutku postoji ekstremno velika likvidnost na finansijskim tržištima, pa strani investitori gledaju gde će taj višak likvidnosti da uposle, a Srbija je vrlo atraktivna po kamati koji nudi u odnosu na druge zemlje“, naveo je Đukić.

Dodao je da je činjenica da je sada zaduživanje na tržištu obveznica povoljnije, ali da ukoliko Federalne rezerve (Fed) ne budu i dalje pribegavali smanjenju ključne kamatne stope, bez obzira na političke pritiske predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), zemlje poput Srbije će imati sve nepovoljnije uslove za zaduživanje jer su ekstremno narasli javni dugovi u svetu. Investitori će zbog dodatnog prinosa na rizik zahtevati rastuće kamate da bi kupovali državne obveznice.

„Stvaranje privida da je Srbija malo zadužena na bazi veštačkog, fiksnog kursa dinara i uvećanog nominalnog bruto domaćeg proizvoda, vodi ka iluziji da je dobrostojeća u javnim finansijama, što nije tačno“, ocenio je Đukić.

Istakao je da se država Srbija zadužuje da bi vraćala stare dugove, a situacija se na finansijskim tržištima drastično menja zbog nepredvidivosti politike Trampa, nastavka carinskog rata i svega što iz tog proističe.

Dug u evroobveznicama veći od 10 milijardi evra

Najveći deo javnog duga Srbije koji iznosi oko 39,3 milijarde evra i dalje se nalazi u rukama vlasnika evroobveznica koje država prodaje na međunarodnom tržištu kapitala, kaže za Biznis.rs glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.

Prema njegovim rečima, država je tokom prošle godine radije birala fleksibilnije, ali i skuplje, aranžmane sa bankama, iako je cena srpskog duga na međunarodnom tržištu beležila blagi pad, tačnije država se mogla jeftinije zaduživati.

Udeo direktnog duga države prema bankama nastavio je da raste i popeo se na 12 odsto nakon što je prirast zaduživanja po osnovu kredita lani iznosio 807 miliona evra. Usled povećane likvidnosti domaćeg finansijskog tržišta, drugi najveći rast beleže obveznice u evrima na domaćem tržištu od 242 miliona evra.

Prema podacima Uprave za javni dug, dug države u evroobveznicama iznosi 10,3 milijarde evra, u dinarskim obveznicama 7,3 milijarde evra, dok su krediti banaka dotigli 4,7 milijarde evra.

Četvrti najveći dug od 2,8 milijardi evra odnosi se na kineske kredite, sledi dug stranim vladama od 2,7 milijardi evra i Međunarodnom monetarnom fondu od 2,3 milijarde evra.

IBRD duži državu takođe za 2,3 milijarde evra, EIB za 1,9 milijardi evra, dok je dug po osnovu obveznica denominovanih u evrima 1,8 milijardi evra.