Državne službenike od februara očekuju novi koeficijenti za obračun plata

Izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koje je Vlada Srbije usvojila prošle nedelje, menja se koeficijent za obračun i isplatu zarada za radna mesta razvrstana od treće do šeste platne grupe.

Veće koeficijente mogu da očekuju zaposleni koji uglavnom obavljaju prateće, pomoćno-tehničke poslove u državnim organima, kao što su poslovi pravosudne straže, daktilografa, dostavljača, kurira, zaposlenih na prijemu i ekspediciji pošte…

Kako se navodi u samom predlogu zakona, koeficijent za radno mesto nameštenika određuje se prema platnoj grupi u kojoj se radno mesto nalazi. Izmenama zakona doći će od promene koeficijenta za obračun i isplatu plata počev od februara 2022. godine na radnim mestima nameštenika, i to za:

• III platnu grupu – vrednost 1,9 menja se u 1,96;

• IV platnu grupu – vrednost 1,5 menja se u 1,71;

• V platnu grupu – vrednost 1,2 menja se u 1,38;

• VI platnu grupu – vrednost 1 menja se u 1,20

Kada je reč o povećanju pojedinih koeficijenata, Nebojša Pejčinović iz Sindikata uprave, pravosuđa, odbrane i policije “Nezavisnost” smatra da je sama ideja dobra i da je ovo jedan od malih koraka u pravcu rešavanja ovog pitanja. Ipak, on ocenjuje da nije dobro to što je i ovaj zakon, kao i većina drugih, došao pred vladu bez adekvatne javne rasprave koja uvek dovodi do boljih rešenja.

“Namera vlade je da se reši jedno od onih pitanja na koja smo godinama ukazivali, a tiče se veoma nepovoljnog materijalnog položaja zaposlenih u statusu nameštenika, odnosno onih koji rade u državnim organima i službama, a na poslovima poput vozača, dostavljača, radnika pošte i administrativnih poslova, koji ne spadaju u usko stručne. U tom delu ove izmene i povećanje koeficijenata će omogućiti da ljudi primaju platu koja će biti viša od minimalne zarade”, kaže Pejčinović za naš portal.

On ukazuje da su selektivna povećanja poremetila mnoge paritete i odnose, ne samo između zaposlenih u statusu nameštenika i državnih službenika, već i između samih platnih grupa.

“Nije redak slučaj da mnogi državni organi nalaze neke druge mogućnosti kako bi primanja zaposlenih držala na nekom koliko-toliko dostojanstvenom nivou. Nije retkost da se vrši isplata prekovremenih sati, isplaćuju dežurstva i slično”, dodaje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, činjenica je da je sama osnovica takva i da su određeni koeficijenti za pojedina radna mesta i poslove nedovoljni da bi se pokrila minimalna zarada.

“Ima situacija kada ljudi odu na bolovanje i kada im se isplaćuje iznos koji se dopunjava do minimalne cene rada jer nemaju ni minimalnu, zagarantovanu zaradu. To su neki elementi zbog kojih su pojedini službenici pokrenuli i sudske sporove, dobijali pozitivne presude, pa je i to na neki način uticalo i poguralo rešavanje ovog pitanja”, ističe Pejčinović.

On smatra da je velika šteta što se donošenje zakona o platnim razredima za kompletan javni sektor prolongiralo.

„Mislim da je sada situacija takva da se ponovo čekaju izbori, pa je samim tim i socijalni dijalog negde u stanju statusa kvo. Ipak, očekujemo da posle tih izbora sa novom vladom sindikati uđu u otvoreni dijalog u kome bi se došlo do najpovoljnijeg rešenja, kako bi sami platni razredi zaživeli na pravi način, a da sva povećanja i jednokratne isplate, koje sada imamo, budu samo izuzetak”, zaključuje Nebojša Pejčinović.