ECB u makazama između rizika od rasta inflacije i pada privrednog rasta

Očekuje se da će Evropska centralna banka zadržati kamatne stope nepromenjenim na zasedanju 19. marta, uprkos rastućim strahovima od inflacije u evrozoni nakon skoka cena nafte i gasa. Porast cena nafte može da dovede do inflatornog udara i vraćanja uzlaznog trenda inflacije, tako da je izvesno da centralne banke neće smanjivati kamatne stope, ocenio je za Biznis.rs ekonomista Vladimir Vučković uoči zasedanja ECB.

“Sada imamo naftne šokove, pa se ne očekuje snižavanje kamatnih stopa, što je bio trend generalno u svetu. To se ovoga puta neće desiti, a sada ostaje da se vidi da li će krenuti povećanje. Verujem da to neće biti dramatično i naglo u prvom koraku, dok se ne bude videlo koliko će trajati kriza izazvana ratom na Bliskom istoku”, rekao je Vučković.

Raspoloženje na tržištima se značajno promenilo od početka napada Izraela i SAD na Iran, što je uzdrmalo globalna energetska tržišta. Očekivanja smanjenja kamatnih stopa zamenjena su procenama da bi tokom 2026. godine moglo doći do njihovog povećanja. Tržišta sada predviđaju jedno do dva povećanja kamata od po 0,25 procenata tokom ove godine.

Od početka sukoba krajem februara, cena nafte Brent porasla je za oko 54 odsto, dok su evropske referentne cene gasa TTF porasle za oko 61 odsto. Zbog toga su analitičari ponovo procenili uticaj na inflaciju i ekonomski rast u evrozoni.

ECB će na sastanku u četvrtak objaviti i nove projekcije inflacije i rasta. Čak i ako je skok cena nafte privremen, on može sa zakašnjenjem uticati na inflaciju, kroz lance snabdevanja i veće račune za energiju. Neki ekonomisti veruju da će ECB ostati pri trenutnim stopama i da su finansijska tržišta možda preterano reagovala, pod uslovom da sukob na Bliskom istoku ne potraje dugo.

Ekonomisti upozoravaju da bi rast cena energije mogao dodatno podstaći inflaciju, posebno jer su potrošači već osetljivi na troškove života nakon prethodnog talasa poskupljenja. Istovremeno, izgledi za ekonomski rast se pogoršavaju. Deutsche Bank smanjila je prognozu rasta nemačke ekonomije za 2026. godinu, dok Ifo Institut procenjuje da bi rat mogao značajno usporiti privredni rast.

“ECB je u makazama, jer su za privredni rast potrebne niže kamatne stope, a opet postoji rizik od rasta inflacije. ECB pre svega ima u vidu inflaciju, a privredni rast je ipak u drugom planu. Njihov mandat je jasan. ECB će ipak u fokusu imati inflaciju i neće se ustezati da podiže referentnu kamatnu stopu bez obzira što to ne odgovara privrednom rastu”, naveo je Vučković.

Stručnjaci naglašavaju da je situacija veoma neizvesna i da će ECB za sada, kako se veruje, ostati oprezna i zadržati kamate na istom nivou. U takvim okolnostima, važnu ulogu ima i komunikacija centralne banke, odnosno način na koji će signalizirati buduće poteze.

Od juna 2024. godine ECB je više puta smanjivala kamate, pa je depozitna stopa pala sa 4,0 na sadašnjih 2,0 procenta. Cilj ECB je inflacija od dva odsto. U februaru je inflacija u evrozoni iznosila 1,9 procenata, dok je na na vrhuncu 2022. godine iznosila 10,6 procenata, prenosi Reuters.

Ekonomisti uglavnom očekuju da će ECB, Federalne rezerve, Banka Engleske i Banka Japana ove nedelje zadržati ključne kamatne stope nepromenjene, dok čekaju jasnije signale o tome kako će rat sa Iranom uticati na inflaciju.

Banka za međunarodna poravnanja (BIS), poznata kao „banka centralnih banaka“, upozorila je da ne treba žuriti sa reakcijom na nagli rast cena energije. Glavni ekonomski savetnik BIS-a, Hjun Song Šin, istakao je da se u slučaju šoka ponude, naročito ako je privremen, obično ne reaguje monetarnom politikom. Prema njegovim rečima, sve zavisi od toga koliko će sukob trajati i koliko dugo će cene nafte ostati visoke.