Efekti sniženja kamatnih stopa ECB osetiće se u Srbiji tek naredne godine

Evropska centralna banka (ECB) će verovatno sniziti kamatne stope, jer je inflacija definitivno savladana i u Evropskoj uniji se sve polako vraća na ono što smo navikli da imamo. Dakle, veoma je očekivano da to prati i pad kamata, naveo je za Biznis.rs ekonomista Aleksandar Stevanović u razgovoru povodom predstojećeg sastanka Evropske centralne banke 17. oktobra.

„Što se tiče Srbije, to se neće odmah osetiti kod onih koji najviše brinu, a to su građani koji su zaduženi i vezani za euribor, jer se sravnjivanje kamata sa euriborom obavlja na tri do šest meseci, zavisno od banke. Tako će se kod nas to osetiti tek u narednoj godini“, rekao je Stevanović.

On je naveo da evropski ekonomski problemi nisu usko u vezi sa visinom kamatnih stopa, kao i da su oni mnogo strukturniji i da Evropa ima dosta drugih problema osim toga koliko će koštati kapital. To je samo delić, i Evropa ne može da računa na rast BDP-a viši od dva odsto ni u najboljim godinama, ocenio je Stevanović.

„Visoke kamatne stope su delimičan razlog zašto je pao privredni rast. Nastavak njihovog snižavanja će nešto podići stope rasta, ali neće biti briljantnog rasta, barem ne u zapadnim zemljama. Nema velike nade za Nemačku, Francusku i Italiju, jer ne menjaju ništa i ne otklanjaju uzroke mizernih stopa rasta, ali barem neće biti njihovog pada“, istakao je Stevanović.

Prema mišljenu profesora Beogradske bankarske akademije Dejana Erića, realno je očekivati da će ECB nastaviti sa snižavanjem kamatnih stopa, pre svega jer je došlo do smanjenja uzroka njihovog povećavanja, a to je bila visoka inflacija.

„Snižavanje kamatnih stopa može da ohrabri investicionu aktivnost i povećanje potražnje, što je dobro i za nas, budući da smo povezani sa ekonomijom evrozone“, naveo je Erić.

Kako navodi agencija Reuters, ECB će verovatno u četvrtak doneti odluku o novom smanjenju kamatnih stopa, iako pre samo nekoliko nedelja nije pokazivala veliki interes za to. Podaci ukazuju na to da je ekonomija evrozone u lošijem stanju nego kada su se donosioci politika poslednji put sastali, što je pojačalo očekivanja da bi smanjenja kamatnih stopa mogla biti brža nego što su sugerisala smanjenja u junu i septembru.

„Ako ECB ne smanji stope u oktobru, tržište će pomisliti da je centralna banka u zaostatku i potencijalno pravi grešku u vođenju politike“, rekao je Mark Vol (Mark Wall), glavni evropski ekonomista Deutsche Bank. Predsednica ECB, Kristin Lagard (Christine Lagarde) nagovestila je novo sniženje, rekavši da će poverenje u pad inflacije biti odraženo u odluci banke.

Trgovci procenjuju da su šanse za smanjenje od 25 baznih poena oko 90 odsto, što je veliki porast u odnosu na očekivanja od oko 20 odsto kada se ECB sastala prošlog meseca.

Aktivnost u evrozoni koja se neočekivano smanjila u septembru dovela je do povećanja opklada za oktobar, jer investitori strahuju da ECB možda ne reaguje dovoljno brzo.

Trgovci tako misle jer je inflacija, koja je pre dve godine bila viša od 10 odsto, u septembru pala ispod cilja ECB od dva procenta. Čak je i inflacija u uslugama, koja je bila poseban problem za ECB, opala. Međutim, ECB još nije proglasila pobedu, jer inflacija u uslugama iznosi četiri odsto, a pad u septembru je uglavnom posledica nižih cena energije.

Neki ekonomisti smatraju da je prognoza ECB za rast od 1,3 procenta sledeće godine previše optimistična, s obzirom na to da nemačka ekonomija već drugu godinu zaredom beleži pad. Kada je reč o geopolitičkim rizicima, ECB na njih gleda najviše iz perspektive rasta. Trenutno niska inflacija znači da ECB može tolerisati privremene skokove cena energije, pre svega nafte.