Ekonomski rast Srbije u 2024. viši od očekivanog – građevina i usluge glavni pokretači

Tokom 2024. ubrzan je ekonomski rast u celom Zapadnom Balkanu, a Srbija je na samom vrhu sa 3,8 odsto BDP-a, dok su najsporiji tempo imale privrede Bosne i Hercegovine (+2,8 odsto BDP-a) i Severne Makedonije (+1,8 odsto).

Privredni rast Srbije za celu 2024. viši je od prethodno projektovanih 3,5 odsto. Kako ističu u Svetskoj banci, razlozi za ovo revidiranje naviše leže u “neočekivano dobrim rezultatima u sektorima građevinske industrije i usluga u prvoj polovini godine”.

Kao negativni faktori navedena je suša koja je letos ugrozila poljoprivredne rezultate i doprinela rastu cena hrane, kao i neto negativan rezultat izvoza.

“Širom regiona Zapadnog Balkana poboljšane su prognoze za srednji rok, s tim da posledice geopolitičkih kriza i visoke cene energenata ostaju otežavajući činioci. Kako bi postojeći rast ostao održiv ili se poboljšao u narednim godinama potrebno je sprovesti sve najavljene reforme i kreirati nove izvore mikrokreditiranja”, zaključio je Nikola Pontara (Nicola Pontara), direktor kancelarije Svetske banke u Beogradu na redovnoj godišnjoj konferenciji o izgledima rasta.

Vodeći ekonomista SB za Zapadni Balkan Ričard Rekord (Richard Record), posebno je istakao da čitav region beleži istorijski visoku zaposlenost, te da udeo zaposlenih osoba u ukupnoj populaciji u proseku sada iznosi 49 odsto, odnosno 1,0 procenat više nego prošle godine.

To je i dalje manje od proseka Evropske unije, koji iznosi 55 odsto, ali rezultat koji je ostvario Zapadni Balkan nikad nije bio bliži.

“Visoka potrošnja i velika stopa zaposlenosti su značajni pokretači rasta. S druge strane, posle tri godine konsolidovanja fiskalnih deficita (posle pandemije), evidentno je da su oni počeli da rastu, a to je posledica pojačanog javnog ulaganja”, objasnio je Rekord.  

Inflacija cena hrane uporna  

Na srednji rok, prema osnovnom scenariju, očekuje se rast privrede Srbije po stopi od oko četiri odsto. Uz ograničen prostor za buduće pakete podsticajnih mera, potrebne su strukturne reforme kako bi se ubrzao rast u kome će vodeću ulogu igrati privatni sektor, piše u zvaničnom izveštaju Svetske banke.

Kada je reč o našoj zemlji, postignuti rast jeste bio najveći u celom regionu, ali ostaje pritisak zbog još uvek nešto više inflacije. Odnosno, kao što je objasnio glavni ekonomista SB za Srbiju Lazar Šestović, cene su počele da padaju, a onda je “došlo” do pauze tog trenda zbog visokih cena hrane.

“Prognoze za još viši rast u 2025. godini potkrepljene su očekivanjima da ne može dvaput zaredom da se ponovi ovako loša poljoprivredna sezona. Strane direktne investicije ostaju na dobrom nivou, a kao eventualni razlog za zabrinutost pojavljuje se pad izvoza na tržište EU”, komentariše Šestović.

Na pitanje da prokomentariše najavljeno pokretanje proizvodnje u Stellantisovoj fabrici u Kragujevcu, Šestović je rekao da u SB pomno prate zbivanja u svetskoj auto-industriji i da ne veruje da bi dalje odlaganje te proizvodnje (zbog aktuelnih problema Stellantisa) predstavljalo problem na rezultat rasta, ali da bi, u suprotnom, proizvodnja automobila u ponom kapacitetu u kragujevačkoj fabrici, “mogla da doprinesu rastu cele ekonomije za čitav jedan procenat BDP-a”.