Električna Panda mogla bi da doprinese privrednom rastu Srbije za ceo procentni poen

U Torinu je za 11. jul zakazana promocija novog modela Fiat Grande Panda koji će se proizvoditi u Kragujevcu, u fabrici u kojoj se do 2022. godine pravio model 500L.

Pokretanje proizvodnje će uvećati domaću proizvodnju motornih vozila i zaposlenost, robni izvoz i bruto domaći proizvod, ocenio je urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Ivan Nikolić u analizi potencijalnih efekata početka proizvodnje električne Pande u Srbiji.

Nikolić podseća da će model Fiat Grande Panda biti dostupan u hibridnoj i potpuno električnoj verziji i da će biti prvi model iz nove globalne linije vozila kompanije Fiat baziran na multi-energetskoj platformi koja omogućava različite tehnologije pogona, kao i prvi koji će biti dostupan na tržištima Evrope, Bliskog Istoka i Afrike.

Napominje i da je u ovom trenutku teško kvantifikovati nesumnjive direktne i indirektne pozitivne efekte pokretanja proizvodnje novog modela u Kragujevcu, a posebno praviti analogiju sa proizvodnjom prethodnog modela 500L, ali je ipak izneo računicu.

„Ponder oblasti Proizvodnja motornih vozila i prikolica za obračun industrijske proizvodnje u 2024. je poznat i iznosi 3,85. Kada bi se kojim slučajem ponovio prirast proizvodnje ove oblasti kakav smo imali u 2013. u odnosu na 2012. direktan pozitivan efekat na ukupnu industrijsku proizvodnju bi na nivou godine iznosio oko 5,5 procentnih poena. Sledstveno bi se i bruto domaći proizvod (BDP) realno dodatno uvećao za oko 1,1 procentni poen, pod pretpostavkom da je prirast fizičkog obima jednak prirastu dodate vrednosti“, ocenio je Nikolić u analizi objavljenoj u najnovijem izdanju MAT-a.

Upozorava, međutim, da tekući plasman malih električnih vozila (EV) na globalnom tržištu nije sasvim uporediv sa prodajom vozila sa unutrašnjim sagorevanjem od pre deset godina, zato što su EV relativno nova na tržištu, na njihovu prodaju utiču faktori poput subvencija, dostupnosti punjača ili regulative, a i konkurencija je neuporedivo jača – posebno kada je reč o Kini koja je u međuvremenu postala svetski lider u proizvodnji i baterija i električnih vozila.

Ogromna konkurencija na tržištu EV

Upravo na te faktore je u nedavnom intervjuu za Biznis.rs upozorio i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dušan Marković, ukazavši da je upravo naša električna Panda tip vozila koji je najizloženiji konkurenciji iz Kine.

„Kina je danas superiorna kada je reč o proizvodnji električnih vozila, a kada je reč o evropskom tržištu – najveći konkurentski pritisak kineski proizvođači mogu da stvore u segmentu vozila kakva će se proizvoditi kod nas, a to su automobili za ‘masovno tržište‘“, istakao je u razgovoru za naš portal profesor Marković, koji već deceniju unazad prati razvoj kineskih korporacija i njihov položaj u globalnoj areni.

On je ocenio i da se Evropa nalazi pred velikim izborom koji se svodi na pitanje da li da uvede dodatne carine za kineska vozila i zatvori svoje tržište za njih što, kako ističe, može da povuče sa sobom zatvaranje kineskog tržišta za evropske kompanije.

Ivan Nikolić smatra da je za uspeh Evrope u oblasti proizvodnje električnih vozila neophodno da dođe do smanjenja troškova proizvodnje, daljeg razvoja tehnologije i održavanja visokih standarda kvaliteta i performansi vozila.

„Značajne subvencije za kupovinu i poreske olakšice za stimulisanje prodaje električnih vozila nisu, naravno, jedinstvene za Kinu, već su rasprostranjene i unutar EU i drugih zapadnih zemalja, gde su subvencije po vozilu često bile znatno veće nego u Kini. Specifična karakteristika subvencija za kupovinu EV u Kini, međutim, jeste ta da se one isplaćuju direktno proizvođačima, a ne potrošačima, i da se isplaćuju samo za električna vozila proizvedena u Kini, čime se diskriminišu uvozni automobili“, napominje Nikolić u analizi za MAT.

Podseća i da se u domaćoj javnosti spekuliše da bi subvencije za kupovinu Fiat Grande Panda mogle ići i do pet hiljada evra po vozilu.

„Svakako će ukupno opredeljeni fond za subvencije zavisiti od ukupne domaće tražnje za ovim modelom, što direktno opredeljuje i pojedinačnu subvenciju po vozilu“, ukazao je Nikolić.

Napomenuo je i da su najpopularniji mali evropski električni automobili prethodnih godina bili Renault Zoe, Volkswagen ID.3, Peugeot e-208, Fiat 500e, i MINI Electric.

„Što se tiče Stelantisa, lane je u Evropi Fiat 500e prodat u 65.000 jedinica, godinu dana ranije u 66.732 jedinica. Dobro se prodaje i Pežo e-208 koji je na evropskom tržištu i lider u B BEV segmentu. Ipak, ključni problem sa plasmanom malih evropskih BEV vozila ostaje cena, a pojedini modeli su i do 57 odsto skuplji od onih sa unutrašnjim sagorevanjem“, upozorio je Nikolić.

Kineski proizvođači, sa druge strane, i na cenama grade svoju konkurentsku prednost, o čemu smo razgovarali i sa profesorom Markovićem.

„Kupac BMW-a, Audija, Mercedesa neće tako lako preći na kineski brend, ali neko ko kupuje Reno, Pežo ili Kiu će možda poželeti da isproba kinesko vozilo, a pogotovo kada se uzme u obzir razlika u ceni“, ukazao je Marković i podsetio da je kineski BYD nedavno lansirao model po ceni od 12.000 dolara.