EMS: Spremno dočekujemo zimu

Direktor za upravljanje i tržište u Elektromreži Srbije (EMS) Duško Aničić izjavio je danas da EMS spremno dočekuje zimu i da se sve planirane aktivnosti i remonti završavaju po planu.

„U slučaju eventualnih havarija, EMS raspolaže modularnim stubovima koji omogućavaju brzu zamenu“, rekao je Aničić za RTS, prenosi Beta.

Naveo je da je u prva tri dana oktobra potrošnja struje u Srbiji znatno porasla, za deset odsto i da je 3. oktobra bila 101 gigavat-sat (GWh).

„Nakon toga, kada su krenule tople probe na daljinskom grejanju, potrošnja je polako padala, i juče je bila oko 95 GWh, što je trenutni dnevni prosek“, rekao je Aničić.

On je naglasio da je za stabilnost elektroenergetskog sistema ključno da toplane rade, jer u suprotnom potrošnja električne energije postaje značajna.

Prema njegovim rečima, na osnovu podataka dobijenih preko evropskih platformi u regionu i Evropi, za sada nema većih nestabilnosti u snabdevanju strujom.

Objasnio je i šta znači da pojedine evropske zemlje ograničavaju proizvodnju obnovljive energije.

„To su mere, mehanizmi, na koji način možete da upravljate zagušenjima u mreži. Operatori prenosnih sistema rade, da ne dođe do preopterećenja“, objasnio je Aničić.

Dodao je da su određene zemlje, poput Španije i Portugalije, koje su se nedavno suočile sa nestancima struje, uvele mehanizme upravljanja zagušenjima u prenosnoj mreži, a cilj je očuvanje stabilnosti sistema.

Nemačka i Francuska su, kako je rekao, takođe povećale prag intervencije kako bi ostale unutar sigurnosnih granica sistema.

On je naveo i da razlika u proizvodnim cenama između zemalja dovodi do velikih tranzita električne energije, što napreže evropsku prenosnu mrežu.

„Sada to funkcioniše tako, imamo evropsko tržište, gde svako hoće da kupi energiju gde je najjeftinija. I to dovodi do takve situacije da je prenosna mreža u tim situacijama napregnuta, odnosno da imamo velike tranzite, jer trgovci hoće da prevezu električnu energiju iz onog dela sistema gde je jeftino, a tamo gde je skupo i da zarade“, kazao je Aničić.

Podsetio je i da kroz Srbiju idu četiri deonice dalekovodnog pravca, odnosno prenosnog sistema, Transbalkanski koridor.

Prema Aničićevim rečima, do sada su završene dve od četiri sekcije: Pančevo-Rešica, 2017. godine i Kragujevac-Kraljevo, 2022. 

U toku je izgradnja treće deonice, Obrenovac-Bajina Bašta, koja bi trebalo da bude završena do 2027. 

„Početkom te godine počinje i izgradnja četvrte deonice ka Višegradu i Pljevljima“, rekao je Aničić, ističući da su ovo energetski auto-putevi koji omogućavaju pouzdan tranzit električne energije širom regiona i Evrope.