Energetska kriza trajaće najmanje do 2030. godine

Energetska kriza će trajati još nekoliko godina, saglasni su učesnici konferencije „Energetska kriza i tranzicija: Kuda, zapravo, idemo?“, i napominju da je budućnost ulaganje u institut prozjumera, odnosno kupaca-proizvođača.

Prema rečima Gliga Vukovića iz Delegacije Evropske unije (EU) svu smo u Srbiji u energetskoj krizi, ali je bitno da shvatimo da će kriza potrajati najmanje do 2030. godine, i da će iziskivati ulaganja u nove infrastrukturne objekte i tehnologiju. Kako je objasnio, opstaće samo ona preduzeća koja su spremna da se prilagode i da se transformišu na izvestan način, piše u saopštenju Centra za unapređenje životne sredine.

„Budućnost je u prozjumerima. Potrebno je da država pomogne i sufinansira kupovinu i ugradnju tehnologije za korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) kao što su vetrogeneratori ili solarni paneli. Na nivou Evropske unije udeo bruto potrošnje OIE je 22,1 odsto, od čega vetar čini 36 odsto, hidro izvori 33 procenta, a čvrsta energija osam odsto. U Srbiji taj procenat iznosi malo više od 26 procenata, u Švedskoj više od 60, u Austriji 36, a u Hrvatskoj 31 odsto“, obrazložio je Vuković.

Konsultant na razvoju OIE projekta Slobodan Perović objasnio je da energetska kriza u Evropi nije svuda ujednačena i da se veliki broj postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda planira na lokacijama gde su toplane ili blizu njih, tako da postoji način da se biomasa iskoristi za proizvodnju toplotne energije.

„Raduje me sve veće interesovanje za institut kupca-proizvođača, jer će on na prosvetiteljski način doneti svest o stvarnoj ceni električne energije. Saglasan sam Vukovićem da je potrebno da država uskladi cene struje sa cenom ostalih energenata, ali je važno da zelena tranzicija bude pravedna, u kojoj niko ne sme biti zaboravljen“, istakao je Perović.

Kada je reč o najugroženijem delu stanovništva Aleksandar Macura iz RES fondacije tvrdi da se najveće poskupljenje desilo kod energenta koji čini najveći deo bilansa potrošnje u domaćinstvima, odnosno kod ogrevnog drveta.

„Najviše su pogođeni najsiromašniji, koji koriste upravo ogrevno drvo. U oktobru je bilo zvaničnih podataka da je najjeftinije grejati se na prirodni gas, što je zabrinjavajuće. Prvi zadatak domaćinstava je da se prepolovi potrošnja biomase. Toplotne pumpe vidim kao investiciju na koje mogu biti spremna neka domaćinstva. Primetno je da raste i tražnja za energetski efikasnim uređajima i država treba to da podrži“, ocenio je Macura.

Govoreći o situaciji sa privatnim sektorom Danijela Isailović iz Udruženja OIE Srbija kaže da su tokom prethodnog perioda često postojali problemi u komunikaciji u okviru javnog energetskog sektora, dok je privatni sektor bio u ulozi medijatora, ali da su se stvari sada malo popravile.

„Postoji podatak da Srbija ima 16,2 gigavata zahteva za mrežu, što nisu realni projekti, niti postoji mogućnost da se oni realizuju. Krediti definitivno poskupljuju, a postavlja se pitanje do kada će tako i da se vidi nervoza kod ozbiljnih investitora, koji više ne mogu da čekaju aukcije. Ipak, ima dobrih projekata, ali ih ima onoliko razumno koliko naše tržište može da izdrži i koliko nam zapravo treba“, naglasila je Isailović.

Panel diskusija je održana u okviru 13. Međunarodnog festivala zelene kulture Green fest u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom i uz finansijsku i tehničku podršku Evropske unije. Festival se održava do 25. novembra u potpunosti online, a obuhvatiće projekciju 51 filma dugog i kratkog formata, kao i dve panel diskusije.

Ovogodišnje izdanje Green Festa podržali su Delegacija Evropske unije, Francuski institut i ambasada Francuske, Hajnrih Bel fondacija, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Ministarstvo kulture RS, kao i mnogobrojni partneri i prijatelji festivala.