ESG u različitim fazama razvoja kod kompanija u Srbiji

Održivost i inkluzija sve više postaju ključni elementi strateške komunikacije kompanija u Srbiji, dok se poverenje javnosti gradi pre svega na transparentnosti i odgovornosti. To pokazuju rezultati najnovije ankete koju tradicionalno sprovodi PR agencija Chapter 4, a koja analizira način na koji organizacije razumeju i primenjuju ESG i DEI principe u komunikaciji.

Istraživanje ukazuje da se kompanije u Srbiji nalaze u različitim fazama razvoja kada je reč o primeni ESG standarda (Environment, Social, Governance), koji obuhvataju odnos prema životnoj sredini, društvenu odgovornost i upravljačke prakse. Iako postoji rastuća svest o značaju ovih principa, njihova sistemska implementacija još uvek nije u potpunosti razvijena, navodi se u saopštenju.

„Rezultati ankete pokazuju da postoji jasna svest o potrebi za odgovornijom i transparentnijom komunikacijom, ali i da organizacije tek traže optimalne modele za njenu primenu. Upravo ovakva istraživanja pružaju realan uvid u stanje na tržištu i ukazuju na pravce daljeg razvoja“, izjavila je Milena Avramović Bjelica, suosnivačica i izvršna direktorka agencije Chapter 4.

Prema nalazima istraživanja, skoro četvrtina ispitanika navodi da ESG još uvek nije u fokusu njihovih organizacija. Dodatno, oko 45 odsto kompanija nema razvijenu strategiju ili je tek u početnoj fazi implementacije ESG principa, dok svega osam odsto navodi da je njihova primena dostigla zrelu fazu.

S druge strane, primetni su i pozitivni trendovi u komunikaciji održivosti. Više od trećine ispitanika ukazuje na smanjenje opštih poruka i veći fokus na konkretne, proverljive podatke. Kao ključni pravci razvoja izdvajaju se povezivanje ESG tema sa poslovnim performansama (39 odsto) i naglasak na merljivim rezultatima (34 odsto), što ukazuje na postepeno sazrevanje tržišta i rast očekivanja javnosti.

Istraživanje se bavi i izazovima u komunikaciji, među kojima se posebno izdvajaju greenwashing i greenhushing. Iako je pojam greenwashinga široko prepoznat, čak dve trećine ispitanika navodi da njihove organizacije nemaju jasno definisane smernice za njegovo sprečavanje. Istovremeno, sve prisutniji fenomen greenhushinga – izbegavanje komunikacije o ESG aktivnostima zbog straha od kritike – dodatno komplikuje način na koji kompanije pristupaju ovoj temi.

Konačno, dezinformacije su identifikovane kao značajan poslovni rizik. Većina ispitanika (57 odsto) smatra da ESG i DEI komunikacija mora biti zasnovana na proverljivim činjenicama, dok gotovo 40 odsto prepoznaje globalni porast skepticizma i dezinformacija, uključujući negiranje klimatskih promena i otpor prema inkluzivnim politikama.

Kao ključne mere za unapređenje komunikacije izdvajaju se uvođenje jasnih internih standarda, edukacija zaposlenih i menadžmenta, kao i proaktivna komunikacija zasnovana na transparentnim podacima i merljivim ciljevima.