EU omogućila Zapadnom Balkanu korišćenje šest milijardi evra za dogovorene reforme

Evropska komisija odobrila je Reformske agende Vlade Srbije i još četiri vlade sa zapadnog Balkana, čije sprovođenje će, kako je izjavio komesar EU za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji, našem regionu doneti dodatnih šest milijardi evra podrške.

Kako je objavljeno na portalu Delegacije EU u Srbiji, u svojim „ambicioznim“ Reformskim agendama, pet vlada Zapadnog Balkana se obavezuje na društveno-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti da podstaknu rast i približavanje Uniji u okviru Plana rasta u periodu od 2024. do 2027. godine.

Ovaj korak je, kako je istaknuto, bio ključan za omogućavanje plaćanja u okviru EU Instrumenta za reforme i rast od šest milijardi evra, koja će se vršiti po završetku dogovorenih reformskih koraka.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) je u pisanoj izjavi poručila da je impresionirana radom zapadnobalkanskih partnera na Reformskim agendama.

„To pokazuje da su posvećeni uspehu Plana rasta. To je naša mapa puta da približimo privrede Zapadnog Balkana našoj. I da njihovim kompanijama damo pristup i sredstva da konkurišu na našem jedinstvenom tržištu. Svi imaju koristi, i to je veliki iskorak ka Evropskoj uniji“, istakla je fon der Lajen.

Komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji ( Olivér Várhelyi) je rekao da će sprovođenje Reformskih agendi Zapadnom Balkanu doneti dodatnih šest milijardi evra podrške, ojačati tržišnu ekonomiju i doneti nove mogućnosti građanima i preduzećima u regionu.

„One takođe jačaju zajedničko regionalno tržište i podržavaju postepenu integraciju u jedinstveno tržište Unije“, naglasio je Varheji.

Reformske agende se, kako se podseća u saopštenju, fokusiraju na reforme u prioritetnim oblastima vladavine prava i drugih osnova, upravljanja, digitalne i zelene tranzicije, razvoja ljudskog kapitala i poslovnog okruženja.

Pored toga, svaki korisnik je predložio listu indikativnih investicija koje će se finansirati u okviru Instrumenta, a koje su ključne za otključavanje socio-ekonomskog rasta, a biće odobrene u kontekstu Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Isplate će se vršiti dva puta godišnje do 2027. godine, na osnovu zahteva koje podnesu partneri sa Zapadnog Balkana i verifikacije tri grupe uslova koju izvrši Komisija:

• Preduslovi održavanja demokratskih mehanizama, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava. Poseban preduslov se odnosi na Srbiju i Kosovo koji moraju konstruktivno da se angažuju u normalizaciji svojih odnosa, uključujući primenu svih sporazuma iz dijaloga, što će se procenjivati uzimajući u obzir ulogu i doprinos Evropske službe za spoljne poslove.
• Opšti uslovi makrofinansijske stabilnosti i dobrog upravljanja javnim finansijama moraju da se ispune pre isplate sredstava.
• Uslovi plaćanja, odnosno ispunjavanje kvantitativnih i kvalitativnih koraka, na koje su reforme podeljene.
  

Komisija će, kako je objašnjeno u saopštenju, sada pristupiti potpisivanju ugovora o zajmu i instrumentu sa korisnicima, koji će uključivati obaveze za korisnike da preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje, otkrivanje i ispravljanje prevara, korupcije, sukoba interesa i nepravilnosti koje utiču na finansijske interese Unije.

Radi se o obavezama koje se odnose i na izbegavanje dvostrukog finansiranja i preduzimanje pravnih radnji za povraćaj sredstava koja su zloupotrebljena, prikupljanje adekvatnih podataka o primaocima sredstava u okviru Instrumenta i pravima koja će se dodeliti Komisiji, Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara (OLAF) i Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) gde je primenljivo.

Paralelno, korisnici mogu da zatraže isplatu sredstava za predfinansiranje do sedam odsto njihove ukupne indikativne alokacije predviđene u okviru Instrumenta.

Isplata predfinansiranja zavisiće od stupanja na snagu ugovora o instrumentu i o zajmu, kao i uz poštovanje preduslova, koje će Komisija pratiti pre svake isplate.

Komisija je, inače, 8. novembra 2023. usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan sa ciljem da ubrza socio-ekonomsku konvergenciju regiona sa EU i utre put ka članstvu u EU.

Instrument ima finansijski okvir od šest milijardi evra, uključujući dve milijarde evra u bespovratnim sredstvima (grantovima) i četiri milijarde evra u veoma povoljnim zajmovima. Najmanje polovina ukupnog iznosa (grantovi i zajmovi) ići će za investicije kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).

Preostali iznos zajmova će se nameniti državnim kasama vlada Zapadnog Balkana kako bi se ubrzao rast zasnovan na društveno-ekonomskim reformama.