Evropljani od začina najviše uvoze đumbir iz Kine, Vijetnam glavni snabdevač biberom

Evropska unija je prošle godine uvezla 339.800 tona začina iz zemalja van EU. Najveći dobavljač bila je Kina, sa 39 odsto ukupnog učešća u uvozu.

Najprisutniji uvozni začin u 2023. godini bio je đumbir sa 114.000 tona, zatim paprika (110.600 tona) i biber (50.300 tona).

Kina je bila glavna zemlja porekla uvezenog đumbira (43 odsto) i paprike (73 odsto), dok je Vijetnam bio glavni snabdevač Evropske unije biberom (63 odsto), pokazuju najnoviji podaci Eurostata (Evropskog statističkog zavoda).

Kurkuma je sa 16.000 tona zauzela četvrto mesto u ukupnom bilansu uvezenih začina, sa više od tri četvrtine poreklom iz Indije (79 odsto).

Na petom mestu začina koji se najviše uvoze u EU je cimet (13.300 tona), a najveći deo uvoza poreklom je iz Vijetnama (35 odsto).

U poređenju sa 2013. godinom, količina uvezenih začina iz zemalja van EU povećana je za 44 odsto. Uvoz kurkume i đumbira u EU se više nego udvostručio (+140 odsto i +112 odsto, respektivno), beležeći najveći rast među začinima kojima se najviše trguje.

Nasuprot tome, uvoz paprike je smanjen (-19 odsto).

Kakva je situacija u Srbiji?

Kada je reč o proizvodnji i uvozu začina u Srbiju, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović kaže da u našu zemlju najviše začina dolazi iz Indije i nešto manje iz Kine i Egipta.

Prema njegovim rečima, domaća proizvodnja je zanemarljiva. Srbija od začina proizvodi korijander, timijan, biber, a najviše izvozi slatku papriku.

“U 2023. godini izvoz naših začina bio je vredan oko osam miliona evra. Od toga sedam miliona čini samo izvoz paprike, i to uglavnom slatke. To nam je glavni izvozni artikal, kada su u pitanju začini. Takođe, u Srbiji radimo i neke začinske smeše i pakovanja robnih marki. Primera radi, ovo što se uveze prepakuje se ili se rade mešavine začina, da bi se dalje izvezlo. Takođe, imamo i začine za mesnu industriju, ali je sve to mali deo našeg izvoznog segmenta”, ističe Bogunović u razgovoru za Biznis.rs.

Najviše naših začina, kako kaže, odlazi u Evropsku uniju, ali i u zemlje regiona, pre svega Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

“To su za nas značajna tržišta”, napominje Bogunović.