Filmska industrija suočena sa neizvesnošću, teško planirati rast

Prema poslednjim dostupnim podacima, objavljenim prošle godine, za period od 2018. do 2022. godine, nominalni kumulativni rast bruto dodate vrednosti (BDV) domaće filmske industrije bio je visok i iznosi 197 odsto, što govori u prilog dinamičnog razvoja ovog sektora.

Iako je doprinos BDV filmske industrije ostvarenom BDP zemlje ispod jedan odsto, ukoliko se sistem funkcionisanja filmskog sektora ustali, uz odgovarajuće dalje sistemske podrške države kroz davanje podsticaja, realno je očekivati dalji rast doprinosa BDP, navedeno je u Analizi ekonomskih efekata i strukture filmskog sektora 2018-2022.

Ukoliko posmatramo kumulativne promene tokom posmatranih pet godina, dodaje se, vidi se da je evidentan kontinuiran rast broja privrednih društava (26,9 odsto) i preduzetnika (174,7 odsto) u posmatranom periodu.

Analiza pokazuje da dominantno mesto u filmskoj industriji imaju mikro preduzeća. Njihovo učešće u 2022. godini iznosi 88,98 odsto.

Udružene za kreativnu industirju Privredne komore Srbije (PKS) objavilo je u kvartalnom biltenu da je u prvom tromesečju ove godine najveći rast zaposlenosti, u okviru kreativne industrije, zabeležen u kinematografskoj i televizijskoj produkciji (6,9 odsto), koja ujedno, uz izdavačku delatnost, ima i najmanje zaposlenih – 5.473.

U periodu januar-april 2025. godine najviša prosečna zarada u sektoru kreativne industrije ostvarena je u kinematografskoj i televizijskoj produkciji, snimanju zvučnih zapisa i izdavanju muzičkih zapisa – za 27,8 odsto veće od prosečne zarade u Srbiji (188.772 dinara bruto i 139.557 neto).

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-maj 2025. od izvoza kreativnih delatnosti i usluga ostvareno je 28 miliona evra prihoda (pad od 7,3 odsto u odnosu na isti period 2024. godine), od čega je izvezeno 7,2 odsto kinematografske i televizijske produkcije i muzičkih zapisa (dva miliona evra).

U kinematografskoj i televizijskoj produkciji zabeležen je i jedan od dva najveća priliva stranih direktnih investicija od 1,3 miliona evra.

Na osnovu rezultata PKS ankete o poslovnoj aktivnosti domaće privrede, oko 38,3 odsto ispitanika iz kreativne industrije ocenjuje poslovnu klimu kao nepromenjenu u drugom tromesečju 2025. godine u odnosu na prvi kvartal 2025. godine, dok je nešto veći broj ispitanika ocenio da je ona lošija u odnosu na prethodno tromesečje (njih 44,7 odsto).

Kada je reč o očekivanjima, prema mišljenju 55,3 odsto ispitanika očekuje se da ona bude nepromenjena u trećem kvartalu 2025. godine, dok 21,3 odsto ispitanika očekuje lošiju poslovnu klimu.

Veći fokus na TV serijama nego na filmovima

Promena u globalnoj produkciji već godinama se više usmerava na TV serije nego na same filmove, te je tako i u Srbiji ekonomski obim produkcije vođen, kako inostranim serijama koje se snimaju kod nas, tako i hiperprodukcijom domaćih TV serija koju smo imali pre nekoliko godina, kaže za Biznis.rs Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije (SFA).

“Ni jedno ni drugo nije se pokazalo kao održivo, tako da verujemo da je, ukupno gledano, na sceni regrupisanje industrije. Kratkoročno gledano bilo kakav rast za sledeću godinu će se bazirati na privlačenju novih serijskih projekata i naručivanju novih sezona postojećih stranih serija koje se snimaju kod nas”, navodi naša sagovornica.

Dodaje da imamo nekoliko takvih uspešnih primera, a jedan od poslednjih je serija „Librarians”, čija je prva sezona završila emitovanje u SAD među najgledanijima, a druga sezona kreće sa emitovanjem ove jeseni.

“Obe su u potpunosti snimljene u Srbiji, na ulicama Beograda, a autori su vešto u priču upleli i različite elemente srpske folklorne fantastike, tako da ova serija, osim ekonomskih, donosi i kvalitativnu promenu u inostranim projektima koji se snimaju u Srbiji”, smatra Božanić.

Neizvesnost kao jedan od izazova

Kada je reč o izazovima za razvoj filmske industrije, navodi da su to u bilo kojoj zemlji Evrope, pa tako i kod nas, instrumenti državne politike. Isto tako, filmski industriju čine različiti segmenti koji imaju svoje izazove.

“Svi znamo da je bez raspisanih konkursa za ovu godinu domaća filmska produkcija pogođena ne samo produkcijski, već i u razvojnom smislu, jer to ugrožava ko-produkcijske cikluse i partnerstva, te pristup fondovima van zemlje. Na sličan način, veliki broj projekata oslonjenih na podsticajne mere drastično su usporeni u isplatama. Na primer, od ovogodišnjeg budžeta isplaćeno je svega 15 odsto, dok desetine projekata čekaju, što je još jedan faktor neizvesnosti, naročito spram održanja konkurentske pozicije i privlačenja novih projekata”, kaže Božanić.

Zaključuje da je teško planirati bilo kakav rast ukoliko se ne dogodi rasplet sa državnim finansijama namenjenim filmu.

Podsetimo, Vlada Srbije je nedavno usvojila Uredbu o podsticajima za strane investitore koji proizvode audiovizuelna dela u našoj zemlji. Podsticaji se dodeljuju kao bespovratna sredstva u vidu povraćaja dela troškova ostvarenih tokom snimanja na teritoriji Srbije. Standardni povraćaj iznosi 25 odsto kvalifikovanih troškova, ali ako je vrednost projekta veća od pet miliona evra taj iznos raste na 30 procenata.