Firme vode bitku za zanatlije, ali je poslodavcima lakše da plaćaju penale nego da zaposle osobe sa invaliditetom

Godinu 2024. obeležila je stabilnost na tržištu rada u Srbiji, sa ukupno objavljenih 73.732 oglasa za posao, što je za svega 0,7 odsto više nego u 2023. godini, pokazuju podaci sajta Poslovi Infostud.

U fokusu je bilo nekoliko ključnih oblasti koje su tradicionalno u vrhu po broju oglasa, poput trgovine/prodaje, proizvodnje, uslužnog sektora i zanata, ugostiteljstva i IT sektora.

“Najtraženije pozicije tokom godine odražavale su činjenicu da su poslodavci u većoj meri tražili radnike sa srednjom stručnom spremom. Među njima su se izdvajali administrativni radnici, higijeničari, komercijalisti, konobari, magacioneri, kuvari, prodavci, radnici u proizvodnji, telefonski operateri i vozači. Ove pozicije ukazuju na značaj sektora koji podržavaju svakodnevne poslovne aktivnosti i osiguravaju njihovu nesmetanu realizaciju”, navodi se u istraživanju Infostuda.

Kada je reč o najtraženijim pozicijama, poslodavci su tokom 2024. godine nudili zarade koje su značajno varirale u zavisnosti od radnog mesta i sektora.

“Najvišu prosečnu zaradu ostvarivali su limari – sa 176.000 dinara. Sa druge strane, vozači su imali prosečnu platu od 120.000 dinara, što ih takođe svrstava u grupu visoko plaćenih zanimanja. Komercijalisti su mogli da očekuju zarade od 110.000 dinara, dok su kuvari prosečno zarađivali 105.000 dinara”, pokazuje istraživanje.

Telefonskim operaterima nuđeno je u proseku 100.000 dinara, a radnicima u proizvodnji i magacionerima 79.000 dinara i 74.000 dinara. U donjem delu najtraženijih zanimanja nalaze se administrativni radnici, koji su prosečno mogli da ostvare 77.000 dinara, prodavci sa prosečnom zaradom od 70.000 dinara, i higijeničari, sa najnižom prosečnom platom od 66.000 dinara.

Mladi ne žele u srednje stručne škole

Komentarišući očigledan disparitet zarada koji je na tržištu rada prisutan godinama unazad, pa su tako plate lekara u javnom sektoru znatno manje nego mesečna primanja zanatlija, Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda, ističe da su u samom istraživanju date prosečne ponuđene zarade na njihovom sajtu, što znači da ovi radnici mogu da ostvare i veća primanja.

„Reč je o sistemu ponude i potražnje. Prisutan je deficit radne snage, a ono čega nema uvek će biti više plaćeno. To je zapravo bitka poslodavaca da dođu do preostalog kvalifikovanog kadra, pa plate u zanatskom sektoru rastu iz godine u godinu”, ocenjuje Turinski u razgovoru za Biznis.rs i dodaje da se na taj način poslodavci bore da budu konkurentni.

Ipak, naš sagovornik smatra da je nezahvalno praviti ovakva poređenja jer na visinu zarada u javnom sektoru utiče država i celokupan sistem.

Na pitanje gde odlaze zanatlije iz Srbije, Turinski kaže da je veliki broj kvalifikovanih ljudi otišao put zapadne Evrope, u zemlje Skandinavije i u prekookeanske zemlje, poput Amerike i Australije.

“U potrazi za boljim životom najveći broj naših ljudi odlazi u Zapadnu Evropu. Paralelno sa tim, problem je što su mlađe generacije, koje bi trebalo da nastave da se bave svim ovim zanimanjima, potpuno nezainteresovane da upisuju srednje stručne škole i da se školuju za ove profesije. Tokom godina sva ova zanimanja su potcenjena i tako smo došli do situacije da su ovo zapravo sigurni poslovi za koje možete da budete uvereni da ćete ih brzo i lako dobiti, a potom i da ćete imati visoku zaradu ukoliko imate dovoljno kvalifikacija, znanja i iskustva iza sebe”, napominje Miloš Turinski.

Prema istraživanju Infostuda, deficit radne snage nastavio je da pogađa zanatski sektor, gde se tokom godine osećala najizraženija potreba za frizerima, zidarima, autolimarima, limarima, armiračima, pekarima, metalostrugarima, mesarima, kozmetičarima, vodoinstalaterima i kuvarima.

“Sva ova deficitarna zanimanja omogućavala su zarade koje su najmanje bile u rangu prosečne plate na republičkom nivou, dok su pojedini oglasi nudili čak i do 3.000 evra za određene pozicije. Ove brojke ukazuju na veliku potražnju i spremnost poslodavaca da značajno plate retke i potrebne veštine”, navodi se u istraživanju.

Inkluzivnost ostala izazov za tržište rada u Srbiji

Za mlade ljude koji tek ulaze na tržište rada 2024. godina donela je značajan broj prilika. Naime, čak 17.329 oglasa bilo je namenjeno mladima, što predstavlja 23,5 odsto ukupnog broja.

Ovi oglasi nudili su šansu za sticanje prvih radnih iskustava i ulazak u svet rada.

“Nažalost, inkluzivnost je ostala izazov za tržište rada u Srbiji. Osobe sa invaliditetom imale su na raspolaganju svega 4.918 oglasa, što čini samo pet odsto ukupne ponude. Ovi podaci ukazuju na potrebu za jačanjem napora kako bi se inkluzivnost podigla na viši nivo i stvorile ravnopravnije mogućnosti za sve”, ocenjeno je u istraživanju Infostuda.

Komentarišući broj oglasa za osobe sa invaliditetom, Turinski kaže da su poslovi koji čine deo ove ponude na njihovom sajtu uglavnom administrativne prirode.

“To je ono što zahteva rad na kompjuteru, poslovi u kol centrima i administrativni poslovi. Prethodnih godina ponuda je bila bolja, pa su tako poslovi za osobe sa invaliditetom imali oko sedam-osam odsto u ukupnom udelu. Iako smo očekivali da će taj procenat da raste iz godine u godinu, vratili smo se na pet odsto. I tu je upravo izazov jer poslodavci imaju priliku da unapređuju sistem inkluzivnosti”, smatra on.