Fiskalni savet: Budžetom za 2025. suštinski izazovi fiskalne politike u Srbiji ostaju nerešeni

Poslanici Skupštine Srbije počinju danas raspravu o Predlogu budžeta za 2025. godinu. Nacrt državne kase predviđa povećanje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a (oko 2,7 milijardi evra), u odnosu na 2024. godinu, za koju je poslednjim Rebalansom planiran fiskalni deficit od 2,7 odsto bruto društvenog proizvoda (oko 2,2 milijarde evra), ukazuje Fiskalni savet u svojoj analizi i dodaje da će osnovni izvor finansiranja budžetskog deficita u narednoj godini biti zaduživanje države.

“Po projekcijama Vlade, javni dug Srbije tokom 2025. povećaće se u apsolutnom iznosu sa 39,3 milijarde evra na 41,9 milijardi evra i taj prirast približno odgovara planiranom fiskalnom deficitu. Rast zaduženja u 2025, međutim, ne bi trebalo da dovede do povećanja učešća javnog duga u BDP-u. Naime, u 2025. očekuje se i relativno brz rast nominalnog BDP-a Srbije, koji će biti nešto brži od rasta javnog duga. Zbog toga bi učešće javnog duga u BDP-u trebalo blago da se umanji, sa 47,9 odsto BDP-a na kraju 2024. na 47,5 odsto na kraju 2025. godine”, navodi se u oceni predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu.

Fiskalni savet ističe da predloženi budžet ima nekoliko značajnih pomaka. Znatan napredak napravljen je u integraciji indirektnih korisnika u budžetski proces (pre svega osnovnih škola i univerziteta).

Važna novina, prema oceni Fiskalnog saveta, je i to što je prvi put izrađen takozvani zeleni budžet, odnosno prikazan je spisak projekata koji pozitivno utiču na očuvanje životne sredine. Pozitivna strana predloženog budžeta je i to što se nastavlja dobra praksa objektivnog projektovanja javnih prihoda i javnih rashoda. Tačnije, ne postoje izraženi rizici da će javni prihodi u 2025. podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan.

“Međutim, suštinski izazovi fiskalne politike u Srbiji ostaju nerešeni. Ova ocena se prvenstveno odnosi na relativno visok nivo deficita od tri odsto BDP-a, kao i na opšti smer fiskalne politike, koja u uslovima još uvek relativno visoke inflacije (i privrednog rasta koji je blizu potencijalnog nivoa) deluje prociklično”, ocenjuje u svojoj analizi Fiskalni savet.

Kako navode, inflacija u Srbiji još uvek je relativno visoka i po poslednjim dostupnim podacima međugodišnji rast potrošačkih cena u oktobru iznosio je 4,5 odsto (što je gornja granica ciljnog intervala NBS). Pritom, bazna inflacija (bez energije, hrane, alkohola i cigareta) još je veća i iznosi 5,5 odsto.

“Uz relativno visoku inflaciju, tokom 2024. dolazi i do snažnog pogoršanja spoljne neravnoteže Srbije, odnosno povećanja tekućeg deficita platnog bilansa. Procena data u Obrazloženju budžeta da će tekući deficit u 2024. iznositi 4,4 odsto BDP-a gotovo sigurno se neće ostvariti, odnosno spoljni deficit Srbije biće najverovatnije preko pet odsto BDP-a. Domaća tražnja, koju fiskalna ekspanzija stimuliše, rasla je u prvoj polovini godine znatno brže od rasta BDP-a. Takav rast domaće tražnje utiče na povećanje makroekonomskih neravnoteža – i nema potrebe da se dodatno stimuliše još većim fiskalnim deficitom”, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.

Kako ističu, predviđeni smer fiskalne politike u 2025. koji podrazumeva povećanje deficita nije dobar, uzimajući u obzir i to da su kamatne stope na zaduživanje još uvek dosta visoke.

“Iza povećanja fiskalnog deficita u 2025. stoji rast tekućih rashoda Republike. Poređenje predloženog budžeta sa Rebalansom za 2024. pokazuje da se u 2025. planira rast javnih prihoda u odnosu na 2024. u iznosu od 173 milijarde dinara, a rashoda od 224 milijarde dinara. Međutim, skrećemo pažnju na to da je jedan, manji deo povećanja i na strani prihoda i na strani rashoda (od oko 15 milijardi dinara) posledica metodoloških činilaca, odnosno pomenutog unapređenja praćenja indirektnih budžetskih korisnika. Kad se to isključi, dobija se prava slika ekonomskih promena koje donosi novi budžet”, navodi Fiskalni savet u svojoj analizi.

Komponenta budžeta koja neposredno dovodi do povećanja fiskalnog deficita sa 2,7 odsto u 2024. na tri odsto BDP-a u 2025. su tekući rashodi (plate, nabavka robe i usluga, kamate, transferi za penzije, subvencije i drugo). Njihov planirani rast u 2025. godini (očišćen od metodoloških promena) iznosi 9,2 odsto.

Fiskalni savet ukazuje da do do povećanja tekućih rashoda budžeta dolazi uglavnom usled zakonskih i ugovornih obaveza države, koje nisu kompenzovane uštedama na drugim pozicijama.

Stavka budžeta koja ima najveći rast u 2025. su rashodi za kamate. Planirano je da oni porastu za čak 19 odsto, pa će u 2025. dostići nivo od oko 1,9 milijardi evra.

“Snažan rast troškova kamata posledica je (nominalnog) povećanja javnog duga u prethodnim godinama, ali i pogoršanja uslova zaduživanja (veće kamatne stope). Ovi rashodi sad su neizbežni, ali su se mogli preduprediti odgovornijom fiskalnom politikom u prethodnim godinama, na šta je Fiskalni savet na vreme upozoravao (na primer, na učestalo neselektivno deljenje novca stanovništvu)”, navodi se u analizi.

U svojoj oceni, Fiskalni savet ukazuje da se u 2025. zadržava izuzetno visok nivo javnih investicija od 7,4 odsto BDP-a.

Predloženim budžetom za 2025. predviđeno je da kapitalni rashodi Republike iznose 613 milijardi evra (oko 5,2 milijarde evra). Kad se na to doda i oko 150 milijardi dinara, koliko iznosi kapitalni budžet ostalih nivoa vlasti (pre svih lokalne samouprave), vidi se da je planirano da investicije konsolidovane države u 2025. dostignu čak 763 milijarde dinara (oko 6,5 milijardi evra).

“Posmatrano kao učešće u BDP-u, to bi značilo da će javne investicije u 2025. da iznose 7,4 odsto BDP-a, po čemu je Srbija (uz Estoniju) rekorder u Evropi. Analizom budžeta mogu se prepoznati tri investiciona prioriteta Vlade u 2025. godini. Najveći deo investicija opredeljuje se na: izgradnju saobraćajne infrastrukture (oko dve milijarde evra); opremanje vojske (oko milijardu evra); i za projekat EXPO 2027 sa Nacionalnim stadionom i linijskom infrastrukturom (oko 700 miliona evra). Veoma visok nivo javnih investicija od 7,4 odsto BDP-a naglašava potrebu za boljim uređenjem i unapređenjem politike javnih investicija u Srbiji

Kada je reč o izmenama poreskih zakona koji se predlažu zajedno s budžetom, Fiskalni savet smatra da one uprkos brojnim promenama ne sadrže osetnije promene postojeće poreske politike.