Fiskalni savet: Kašnjenje Srbije u zelenoj tranziciji može da ima ozbiljne ekonomske posledice

Srbija kasni u ispunjavanju svojih klimatskih ciljeva i da bi počela da hvata priključak, klimatske i energetske politike moraju da postanu apsolutni prioritet Vlade Srbije.

Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović je na predstavljanu izveštaja „Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li ‘CBAM’ biti okidač promena?“, održanom u Narodnoj banci Srbije rekao da fiskalna politika Srbije mora da postane važan alat za ubrzanje tranzicije, slično kao i u EU, a potrebne su i reforme na prihodnoj strani, odnosno naplata emisija CO2, a na rashodnoj strani da bude usmeravanje više sredstava za klimatske i energetske ciljeve.

Paunović je podsetio da je cilj Pariskog sporazuma smanjenje emisija GHG za 33 odsto do 2030. u odnosu na 1990, kao i da se po Sofijskoj deklaraciji Srbija obavezala na usklađivanje sa klimatskim ciljevima EU, piše RT Vojvodina.

Naveo je i da je EU već značajno smanjila emisije GHG za oko 30 odsto od 2005. i da nastavlja da zaoštrava klimatsku politiku, kao i da će od 2026. uvesti cenu na ugljenični otisak proizvoda uvezenih iz zemalja poput Srbije.

On je precizirao da će EU od 2026. primenom Uredbe o mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism), uvesti taksu na ugrađene emisije GHG za određene uvozne proizvode i u početnoj fazi to će obuhvatiti energetski intenzivne sektore kao što su gvožđe i čelik, aluminijum, cement, đubriva, vodonik i električnu energiju.

„Uvoznik u EU će morati da obezbedi dokaz o emisijama CO“ nastalih tokom proizvodnje, i platiti odgovarajuću naknadu“, rekao je Paunović.

Prema njegovim rečima svrha CBAM je uspostavljanje jednakih uslova poslovanja za sve učesnike na EU tržištu, a cilj je zaštita tržišta EU od konkurencije iz zemalja gde se emisija GHG ne naplaćuje.

On je naglasio i da je izloženost Srbije CBAM velika jer se domaća privreda snažno oslanja na tržište EU.

Na predstavljanju izveštaja je rečeno i da su preporuke Fiskalnog saveta na odgovor javnih politika na uvođenje CBAM-a EU kada je reč o industrijskim proizvodima da se uvede porez na ugljenik.

Kako je istaknuto, za izvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva i cementa, trošak CBAM-a bi od umerenog nivoa u 2026. porastao na 150-200 miliona evra na godišnjem nivou u 2030. i delimično bi smanjio konkurentnost domaćih preduzeća u ovim sektorima, ali se procenjuje da CBAM ne bi urušio njihovo poslovanje.

Predstavnici Fiskalnog saveta su naveli i da je neophodno, kako prikupljeni novac ne bi odlazio u budžet EU, da se uvede domaći porez na emisije CO2, čime bi se ova sredstva zadržala u Srbiji. Naglašeno je i da Predlog iz strateških dokumenata Vlade da se sa naplatom počne od 2027. sa cenom od četiri evra po toni CO2, koja bi do 2030. porasla na 40 evra po toni CO2, predstavlja racionalni pristup.

Ova mera bi u 2030. prema njihovim ocenama mogla da donese oko 220 miliona evra prihoda u budžet Srbije i preporuka je da se ovi prihodi usmere u projekte energetske tranzicije, dekarbonizaciju privrede i zašitu energetski ugroženih građana.

Za sektor električne energije, preporuka Fiskalnog saveta je da su neophodni hitni pregovori sa EU, jer primena CBAM-a na električnu energiju predstavlja urgentni problem, odnosno njegovo prihvatanje znači trošak od 200-300 miliona evra godišnje u periodu 2026-2030. zbog pune primene od prve godine, kao i rizik da Srbija postane izolovano „energeteko ostrvo“ u Evropi, uz ugrožavanje poslovanja Elektroprivrede Srbije (EPS) budući da bi svaki magavat sat električne energije izvezene iz naše zemlje u EU dobio dodatno opterećenje od čak 60-70 evra.

I ulazak u EU ETS bi, po trenutnim pravilima, od 2030. godine stvorio ogroman trošak od oko tri milijarde evra godišnje, što bi zahtevalo barem dupliranje cene struje za domaćinstva i bilo bi ekonomski i socijalno neodrživo.

Uvođenje domaćeg poreza za električnu energiju po modelu za druge industrijske proizvode bi takođe bila veoma skupa opcija koja bi koštala EPS oko 1,2 milijarde evra 2030. i zahtevala bi poskuljenje električne energije za domaćinstva za preko 50 odsto. Fiskalni savet smatra i da je potrebno u pregovorima sa EU pronaći racionalnije efikasnije rešenje, a najbolje bi bio ulazak u EU ETS, ali isključivo ukoliko Srbija dobije značajne ustupke, a to je prelazni period bez plaćanja do 2030, zatim dobijanje 80-90 odsto besplatnih emisionih dozvola i dug rok za puno prilagođavanje od oko 10 godina.

U protivnom, kako naglašavaju, prihvatanje CBAM-a predstavljalo bi finansijski manje štetnu opciju za Srbiju.

Naglašavaju i da treba razmotriti opcije za zajednički nastup prema EU sa Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, koje će biti suočene sa sličnim problemima. Preporučeno je i da energetska tranzicija mora postati prioritet Vlade Srbije i javnih finansia.

Procenjuje se i da Srbija gotovo izvesno neće ispuniti svoje ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u okviru Pariskog sporazuma do 2030, a takođe je malo verovatno da će se ostvariti ambiciozan plan INEKP-a od 30 milijardi evra ulaganja do 2030. pa je otuda imperativ da energetska tranzicija bude prepoznata kao politički prioritet kako bi izbegli rastuće fiskalne i ekonomske troškove zaostajanja u zelenoj tranziciji.

To podrazumeva brzo uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanja i verifikaciju (MRVA), kao i uspostavljanje sistemskih operativnih i administrativnih kapaciteta za efikasnu realizaciju ključnih projekata u energetskom sektoru.

U suprotnom, kako navode, rizikuje se energetska bezbednost zemlje, budućnost i EPS-a, ali i konkurentnost srpskih proizvoda na EU tržištu, kao i gubitak kredibiliteta u očima međunarodne zajednice i investitora.

Navedeno je i da Srbija troši 55 odsto više energije po jedinici BDP-a od proseka CIE i to zbog zastarele tehnologije u industriji, loše izolacije zgrada ali i visokih gubitaka u prenosu električne energije.