Fokus inspektora na PDV-u: Koji su glavni „okidači“ za poreske kontrole?

Nema više striktne podele između kancelarijskih i terenskih kontrola, a poreski inspektori sve češće kontaktiraju direktno ovlašćena lica iz firmi putem elektronskih servisa. Dobar deo kontrola ubuduće bi mogle da obavljaju i mašine, s obzirom na uvođenje svih elektronskih servisa i znatno olakšan postupak nadzora, pa je verovatno i to jedan od razloga što je u planu poreskih kontrola za 2025. godinu evidentan značajno manji broj inspektora. Takođe, novi informacioni sistem Poreske uprave trebalo bi da omogući uvođenje samo dva uplatna računa, i to jednog za PDV i drugog za sve ostalo.

Ovo su neki od zaključaka panel diskusije posvećene poreskim kontrolama koja je održana na godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS).

Stručnjaci iz pravne i poreske prakse govorili su o savremenim izazovima u sprovođenju poreskih kontrola, kao i o praktičnim savetima za privredu. Objasnili su kako danas izgleda proces poreske kontrole – od izdavanja naloga, preko prikupljanja dokumentacije, do donošenja rešenja protiv kojeg poreski obveznik može uložiti žalbu.

„Važno je istaći da žalba na poresko rešenje ne odlaže izvršenje, što često izaziva polemiku o pravnoj sigurnosti poreskih obveznika. Ipak, u pojedinačnim slučajevima moguće je tražiti odlaganje, što može biti presudno za likvidnost firmi“, naveo je Dr Minja Đokić, advokat i poreski savetnik sa dugogodišnjim iskustvom u poreskom i korporativnom pravu, iz advokatske kancelarije Taxhouse.

Kod većih kompanija sve češće kontrole poreza na dobit i dohodak

Srna Knežević, viši poreski menadžer kompanije Forvis Mazars Srbija, naglasila je da nije u potpunosti tačno mišljenje koje generalno postoji među poreskim obveznicima – da su glavni okidači za poresku kontrolu zahtev za povraćaj PDV-a ili izmena poreske prijave.

„Zahtev za povraćaj PDV-a može biti razlog ukoliko je veći iskazan kredit u odnosu na prethodni period. Ali i veći iskazan kredit bez zahteva za povraćaj je sam po sebi takođe okidač za inspekciju. Što se tiče izmene poreske prijave, ako je reč o promeni koja rezultira značajno nižom obavezom to može biti okidač, ali sama izmena kojom se otklanja neka greška, čini minimalna korekcija ili prijavljuje veća obaveza – ne“, ocenila je Knežević.

Što se tiče opsega kontrola, ona je istakla da je najveći fokus poreskih kontrola upravo na porezu na dodatu vrednost (PDV), ali se poslednjih godina kod većih kompanija kontrole sve češće proširuju i na porez na dobit i porez na dohodak.

„U poreskim kontrolama je jako bitan taj ljudski aspekt i jako je bitno imati dobar kontakt sa poreskim inspektorom – prepoznati i njegov stil rada, da li je više formalan ili neformalan. Naravno, ono što uvek preporučujemo je da osobe koje komuniciraju sa inspektorom budu dobro upoznate sa svojim pravima i obavezama, ali i otvorene za saradnju, uz istovremeno insistiranje na minimumu formalnosti – kao što je dokumentovanje predaje dokumenata ili potpisivanje zapisnika, čak i u neformalnim uslovima“, navela je Srna Knežević.

Poreski savetnik Aleksandar Vasić napomenuo je da pitanje poreza treba shvatiti veoma ozbiljno, posebno poreskih postupaka i kontrola, i da ga treba malo izmestiti sa pleća samih računovođa.

„Najveća greška je očekivati da poreska kontrola zavisi samo od računovođe. Reč je o multidisciplinarnom procesu gde moraju biti uključene i pravna i komercijalna služba, jer se greške često dešavaju zbog nedovoljno usklađenih ugovornih i poslovnih praksi“, istakao je Vasić.

Poreske kontrole u 2025: Manje inspektora, ali ciljaniji nadzor

Plan poreskih kontrola je javni dokument koji Poreska uprava donosi svake godine i objavljuje na svom sajtu. Taj plan se zasniva na proceni rizika na osnovu podataka iz prethodnih godina.

„U planu poreskih kontrola za 2025. godinu evidentan je, najpre, značajno manji broj inspektora. Mi za 2025/26. godinu imamo 684 inspektora koji će vršiti kontrole, a u 2020. godini smo ih imali 769. Taj pad je očigledan i on će se nastaviti. Druga važna stvar je da su podeljeni rizici, i tu su neke delatnosti manje-više prisutne već godinama – rizična je građevina, trgovina automobilima… Možda malo čudno, ali tu je i inženjerska delatnost, zatim računarsko programiranje, čak i računovodstvene usluge. Te delatnosti jesu objektivno rizične i one se provlače godinama, ali ja bih tu postavio pitanje – koji je efekat ranijih poreskih kontrola ako vama delatnost koja je pre pet godina procenjena i stavljena na ovaj spisak danas i dalje rizična?“, zapitao se Aleksandar Vasić.

On je napomenuo da se iz plana Poreske uprave vidi i da je planiran manji broj sati koje će poreski inspektori provesti u kontrolama, a razlozi za to su dvojaki – jedan je manjak kadrova, a drugi je to što su danas poreske kontrole značajno olakšane, imajući u vidu uvođenje svih elektronskih servisa.

„Poreska uprava takođe prolazi kroz proces digitalne transformacije i menja svoje servise, proširuje ih. U planu je da PU u potpunosti promeni svoj informacioni sistem 2027/28. godine i za tada se predviđaju neke jako značajne promene. Prva je – uvezivanje sa drugim sistemima države, a druga – ono što je 2013. godine urađeno sa objedinjenom naplatom i uvođenjem jednog uplatnog računa za sve poreze i doprinose – sada se ide na to da će od uvođenja novog informacionog sistema Poreske uprave postojati samo dva uplatna računa za sve, i to jedan za PDV i jedan za sve ostalo„, naglašava Vasić.

On je naveo i da je Ministarstvo finansija formiralo Sektor za digitalizaciju javnih finansija, i to je sad sektor koji preuzima jedan po jedan deo digitalizacije. U Ministarstvu su sada elektronske fakture, a to se proširuje na evidenciju PDV-a i na eOtpremnice.

Najčešći nalazi u poreskim kontrolama

Kod jednostavnijih kontrola, poput onih u vezi sa zahtevom za povraćaj PDV-a, najčešći propusti odnose se na nedostatak osnovnih ugovora – o zakupu, računovodstvu, obavezama direktora. Međutim, kod složenijih kontrola javljaju se kompleksniji nalazi.

Srna Knežević je posebno izdvojila oblast internog obračuna PDV-a, koji često izaziva nerazumevanje kod obveznika. Takođe je naglasila da je u poslednje dve godine sve više poreskih kontrola transfernih cena, što je ranije bila retkost. Praksa Poreske uprave pokazuje da se često, kada se obori metod, prelazi na metodu neto profitne marže, što može biti posebno problematično za specifične industrije poput farmacije ili energetike, gde je teško naći uporedive transakcije.

„Ako dokumentacija o internim uporedivim transakcijama nije validna, a to se ne zabeleži u zapisniku, obveznik gubi mogućnost daljeg osporavanja. Zato je ključno da se svaki podatak koji se daje Poreskoj upravi dokumentuje i potvrdi“, navela je Knežević.

U slučaju da kontrola utvrdi nepravilnosti, Minja Đokić je napomenuo da se obveznicima savetuje da realno procene poreske obaveze i rizik, te da pravovremeno odluče da li će pokrenuti upravni spor. Ukazano je i na razliku između poreskog prekršaja i poreskog krivičnog dela – prvi slučaj se završava novčanom kaznom, dok drugi može dovesti do zatvorske kazne ako postoji namera i veći iznos utaje.

„Zakon je izmenama precizirao da se za utvrđivanje poreske utaje posmatra bilo koji uzastopni period od 12 meseci, čime je sprečeno izbegavanje odgovornosti kumulativnim iznosima ispod zakonskog praga. Za razliku od krivičnih dela, prekršaji se po pravilu kažnjavaju ‘iz nehata’, odnosno neznanje ili nemar ne mogu biti osnova za izbegavanje odgovornosti“, zaključio je Đokić.

Ulogu inspektora preuzima mašina

Zajednički zaključak panelista bio je da poreske kontrole ne treba doživljavati kao iznenadne ili vanredne događaje, već kao logičan ishod celokupnog poslovanja.

„Sve što radimo – ugovaramo, fakturišemo, knjižimo – na kraju dobija svoj poreski izraz“, zaključeno je.

Zato je važno da svi sektori u firmi – od pravne službe do prodaje – razumeju poreske posledice svojih odluka, a da komunikacija sa eksternim savetnicima i poreskim organima bude pravovremena, transparentna i zasnovana na tačnim informacijama.

„Ono što je bio način kontrole u prošlosti sigurno neće biti u budućnosti. Sistem elektronskih faktura i evidencije PDV-a sada daju državi potpuno transparentno sve podatke, do nivoa stavke na fakturi. S druge strane, taj sistem polako prerasta u kompletne evidencije PDV-a i država će imati mogućnost da kontroliše sve. Moje mišljenje je da manjak kadrova u Poreskoj upravi nije slučajan, odnosno nije ‘greška u koracima’ već namera, jer će kontrole u budućnosti obavljati mašina. Moje predviđanje je da će u budućnosti biti sve manje sveobuhvatnih poreskih kontrola, a da će se sve više tipovati na rizična dokumenta ili čak na rizične stavke u dokumentima„, ocenio je na kraju panela Aleksandar Vasić.