Franšizing kao oblik poslovanja sa mnogo prednosti

Dolazak do radne snage kako u svetu, tako i u Srbiji, postaje sve veći izazov, pa zato ne čudi težnja poslodavaca da svaki deo poslovanja automatizuju i na taj način reše probleme u vezi sa angažovanjem ljudi.

Ovakav trend potvrđuje i nedavno objavljena vest da se od sredine jula u Beogradu otvara prva prodavnica bez radnika. U pitanju je nova franšiza – Vendobox prodavnice koje će biti otvorene 24 sata i u kojima će različiti proizvodi moći da se kupe na samouslužnim aparatima.

Prema pisanju sajta Franchising.rs, primalac franšize za Srbiju i Hrvatsku je Bogi Cvetković koji kaže da će franšiza uskoro biti dostupna svim zainteresovanima. Važan je i podatak da prvih desetoro neće imati ulaznu franšiznu naknadu.

Postavljanje vending mašina nije nov koncept prodaje, naprotiv, u Srbiji je sve zastupljeniji, posebno kao izvor dodatne zarade za mikro i male preduzetnike. Ono što jeste novo je činjenica da se posao sa vending mašinama pojavljuje kao franšiza. Vendobox je mlada franšiza, nastala pre godinu i po dana u Mađarskoj i do sada su već otvorili 40 prodavnica, uglavnom u Budimpešti, ali i u drugim gradovima te zemlje.

Koliko znamo o franšizama, koje su prednosti ako ste primalac franšize, a koje ako ste davalac, i kakva je situacija po ovom pitanju u Srbiji razgovarali smo sa Bojanom Vuković, konsultantom za franšizing.

„Na našem prostoru ovo će biti prvi pokušaj predstavljanja takvog prodajnog mesta, ali Bogiju Cvetkoviću ovo nije prvi franšizni posao”, kaže naša sagovornica koja je za Biznis.rs pojasnila kako funkcioniše poslovni model u slučaju Vendobox franšize i kome bi svi zainteresovani za pokretanje ovog biznisa trebalo da se obrate.

„Bogi Cvetković je primalac master franšize, što znači da firma davalac jednom partneru u određenoj zemlji ili u regionu daje pravo da upravlja čitavom franšiznom mrežom na toj teritoriji. U praksi to znači da se svako ko hoće da otvori svoju Vendobox prodavnicu na teritoriji Srbije i Hrvatske, jer je Cvetković zastupnik za obe zemlje, obraća kupcu franšize za dalje korake i potpisuje se franšizni ugovor između Bogija Cvetkovića kao master primaoca i onoga ko želi tu franšizu. Teritorijalno gledano, ne obraća se Mađarima, nego predstavništvu u Beogradu”, objašnjava Vuković.  

Posebno atraktivna je ponuda da prvih deset franšiza ne plaćaju franšiznu naknadu. Prema rečima naše sagovornice, to znači da će onima koji se odluče da budu među prvih deset trebati manje novca za pokretanje posla.

„Svaka franšiza predviđa da postoji nešto što je ulazna naknada, ona pokriva obuku ili opremanje ili kupovinu robe i slično. To što neće imati ulaznu naknadu znači da će početnu podršku i obuku sigurno dobiti besplatno, a o daljim uslovima piše u ugovoru, to je poslovna tajna. Kada je u Srbiji u pitanju ta prva kupovina franšize, najteže je obezbediti tu ulaznu naknadu, one se nekada kreću oko nekoliko desetina hiljada evra. Srećnih prvih deset moći će da sačuvaju ta sredstva i da ih ulože u posao koji će za njih sigurno biti koristan”, objašnjava Vuković.

Srbija u odnosu na svet

Korona nije mnogo uticala na franšizing, ali jesu godine u kojima smo bili pod sankcijama, jer je naše tržište tada bilo zatvoreno. Još uvek smo zatvoreniji od EU, smatra Vuković, ali se poslednjih godina situacija menja.

„Sve je više primera gde naši ljudi svoje uspešne biznise pretvaraju u franšize i plasiraju ih u inostranstvu. Više nije slučaj da samo velike franšize dolaze kod nas, već i naši ljudi koji imaju dobre poslovne ideje plasiraju ih van granica naše zemlje. Mislim da imamo šta da ponudimo”, konstatuje.

Jedan od uspešnih primera naše franšize je svakako Beba Kids.

„Oni franšiziraju poslednjih deset i više godina. Kada je franšiza dobra, kupci to i ne prepoznaju, jer je za njih to ista roba, ista usluga, isti brend od koga nema nikakvog odstupanja”, kaže.

Srbija je vrlo povoljno tržište za razvoj franšize i franšiznog poslovanja, smatra Vuković, ali ono što nam nedostaje je edukacija na ovu temu i hrabrost kod ljudi da se upuste u nove poduhvate.

„Još uvek se franšizing sporo razvija u odnosu na Evropu, a posebno u odnosu na Ameriku, čak i sporije u odnosu na Hrvatsku, ali se kreće”, objašnjava.

Za kraj Bojana Vuković ističe da njeno iskustvo pokazuje da ljudi u Srbiji koji su samostalno razvili posao i izgradili brend nisu dovoljno svesni vrednosti svog znanja i iskustva koje su stekli na tom putu, kao i činjenice da to ima i materijalnu vrednost, već se sve uzima zdravo za gotovo. Zapravo, to znanje može nekome biti zlata vredno, jer će mu uštedeti energiju, resurse i, pre svega, imaće dobru poslovnu ideju u rukama.

Zato bi, smatra Vuković, ljudi koji imaju već razvijene biznise trebalo da razmišljaju da ih dalje plasiraju kao franšizu, jer je to poslovni model od koga svi profitiraju.