Frilenseri imaju rok do 30. oktobra za prijavu prihoda za treći kvartal

Od 1. oktobra 2024. godine fizička lica u Srbiji koja ostvaruju prihode po osnovu ugovorenih naknada za izvršeni rad, kao i od autorskih i srodnih prava, dužna su da podnesu poresku prijavu za treći kvartal. Ova obaveza se odnosi na one koji svoje obaveze izmiruju kroz sistem samooporezivanja.

Frilenseri su obavezni da prijave svoje prihode i podnesu poresku prijavu najkasnije do 30. oktobra, i to isključivo elektronskim putem, preko specijalizovanog portala Poreske uprave. Nakon što uspešno podnesu prijavu, sistem automatski generiše uplatnicu sa svim potrebnim podacima za plaćanje.

Poreska uprava podseća da je neblagovremeno podnošenje poreske prijave podložno sankcijama. Ukoliko prijava ne bude predata u propisanom roku, frilenseri će biti suočeni sa obavezom plaćanja kamate, a postoji i mogućnost pokretanja postupka zbog prekršajne odgovornosti.

Ukoliko ne prijave svoje prihode na vreme frilenseri su dužni da podnesu prijavu sa zakašnjenjem, uz obračun kamate za period od dana dospelosti obaveze do dana plaćanja. Kazne za neblagovremeno podnošenje poreske prijave mogu iznositi od 5.000 do 150.000 dinara.

Frilenseri u Srbiji podležu specifičnom režimu oporezivanja. Pošto spadaju u kategoriju samooporezivanja, Poreska uprava im ne šalje poreska rešenja, već su sami odgovorni za obračun svojih obaveza. Ovaj proces se obavlja uz pomoć kalkulatora dostupnog na sajtu Poreske uprave, a prijave se podnose putem obrasca PP OPO-K. Iako su ove obaveze jasno propisane, mnogi frilenseri su suočeni sa izazovima i neizvesnostima u vezi sa samim procesom, posebno zbog potencijalnih kazni i pravnih nesigurnosti.

Frilenseri imaju mogućnost da biraju jedan od dva modela za obračun poreza i doprinosa za prvi kvartal, a svaka opcija ima svoje specifičnosti i pogodnosti u zavisnosti od visine prihoda. Model A omogućava neoporezivi iznos od 103.296 dinara, bez normiranih troškova. U ovom modelu doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje iznose 24 odsto, dok je porez na prihode 20 odsto. Doprinosi za zdravstveno osiguranje su 10,3 procenata, sa minimalnom obavezom od 5.497 dinara kvartalno.

S druge strane, model B predviđa niži neoporezivi iznos – 62.300 dinara – ali uz normirane troškove od 34 odsto. Porez u ovom slučaju iznosi 10 procenata, a doprinos za PIO ostaje isti – 24 odsto na oporezivi deo prihoda. Zdravstveno osiguranje je jednako u oba modela, ali je model B povoljniji za one frilensere koji ostvaruju veće prihode.

Poreski stručnjaci navode da frilenseri sa višim zaradama često biraju model B jer pruža bolju fleksibilnost u pogledu troškova.

Jedna od najvećih nepravdi sa kojom se frilenseri suočavaju jeste to što, iako plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, njihova radna prava ostaju veoma ograničena. Naime, oni nemaju pravo na plaćeni godišnji odmor, trudničko ili porodiljsko odsustvo, kao ni na naknadu u slučaju nezaposlenosti, jer se njihov rad formalno vodi kao rad van radnog odnosa. Zdravstveno osiguranje je obavezno za frilensere, osim ukoliko već nemaju zdravstveno osiguranje po osnovu radnog odnosa kod nekog drugog poslodavca.

Što se tiče penzijskog staža, frilenseri stiču pravo na penzijski staž, ali ne i na radni staž. To znači da, iako doprinose za PIO plaćaju po stopi od 24 odsto, ne stiču pravo na prava koja su dostupna zaposlenima u redovnom radnom odnosu.

Ako je frilenser već negde zaposlen, dodatne uplate za PIO mogu povećati lični koeficijent za obračun penzije, što može rezultirati većim iznosom penzije u budućnosti.